НОВО ЕДУКИНО ИЗДАЊЕ ИЗ ЕДИЦИЈЕ ПЕДАГОШКА РАСКРШЋА – ФИЛОЗОФИЈА ОБРАЗОВАЊА
Пауло Фреире
Пауло Фреире (1921–1997) био је један од најутицајнијих филозофа образовања двадесетог века и заговорник критичке педагогије. Материјалне потешкоће у детињству учиниле су га осетљивим за проблеме обесправљених друштвених слојева, и читав његов рад, и теоријски и практични, био је прожет дубоком емпатијом за социјално ускраћене. Завршавајући правни факултет у родном Брaзилу, Фреире је упоредо изучавао филозофију, феноменологију и психологију језика, напослетку осмишљавајући познате и утицајне пројекте за описмењавање одраслих. Фреиреов рад на описмењавању који је широко подржавала држава прекинут је војним пучом 1964, након чега Фреире проводи неко време у затвору, а потом године у егзилу, најпре у САД, а затим у Швајцарској. Повратак у Бразил 1980. Фреире користи да настави свој рад на описмењавању и социјалном оснаживању обесправљених. Током 1968. излази његова Педагогија обесправљених, која га високо позиционира међу модерне филозофе образовања. Фреиреове идeје постају утицајне широм света, налазећи многе поштоваоце и изучаваоце и данас.
Педагогија обесправљених припада канону дела из филозофије образовања, високо позиционирајући свог аутора у ред најзначајнијих педагошких мислилаца двадесетог века. Објављена је први пут 1968. на португалском, да би већ 1970. доживела енглеско издање, које је омогућило ширење Фреиреових идеја ван граница Бразила. Заснована на ауторовом раду на описмењавању одраслих, осветљена марксистичким аналитичким апаратом и прожета дубоком емпатијом, Фреиреова најпознатија књига сматра се темељним делом правца који се данас назива критичком педагогијом. Противуречности света у ком је Педагогија обесправљених написана до данас нису нестале, и даље захтевајући аналитичку пажњу која нас може довести до онога што Фреире назива „освешћивањем“. Ово штиво је отуда много више од вредног канонског дела уписаног у историју мисли о образовању – оно данас има подједнако велик значај за савремене, као што је имало за своје прве читаоце, усмеравајући пажњу на релевантна питања и стављајући читаоца у активну позицију, у којој ће храбро промишљати свет, прихватајући спасоносно бреме слободе.
