Овако изгледа једна обична школа у Словенији
У Словенији деца полазе у први разред са 6 година. У већим селима (2000-3000 становника) скоро сваке године у први разред буде уписано око 60 првака. Напоменућу да свако мало веће село има своју основну школу иако је често удаљеност између суседних школа само 1-2 км.
Без сувишних коментара, закључака и поређења са основним школама у Србији, ево за пример како изгледа и функционише једна државна основна школа у Словенији у селу које броји око 2800 становника.
У школу се иде само преподне. Настава почиње у 08:20h.
Испред школе је велики обележен паркинг (за родитеље), са знаком “Задржавање до 10 минута” који се поштује. За особље школе предвиђен је паркинг иза школе.
Стајалиште за аутобус је такође испред главног улаза у школу.
Из свих праваца одакле деца долазе у школу је проходан тротоар и обележена бициклистичка стаза.
Испред школе је и велики ограђен простор за остављање бицикла, ролера, тротинета.
Учионице за прваке су у приземљу, а виши разреди су на спрату.
Школа има два спрата и савремен лифт.
Ученици свих разреда се по доласку у школу преобувају у балетанке или папуче. Патике нису дозвољене.
Ђаци не морају да носе књиге. Уџбенике могу оставити у школи као и опрему за физичко, прибор за ликовно…
Издавачи уџбеника и осталог наставног материјала су у обавези да имају исте у електронском издању. Наставници преко компјутера повезаног са интерактивном таблом као монитором приступају путем интернета е-уџбеницима тако да сви ђаци прате садржај из књиге на табли.
Петком се ученицима ретко дају домаћи задаци.
У школи, и околини школе, нема никаквих маркета, аутомата са соковима и грицкалицама нити киоска са брзом храном.
Сви оброци и ужине се спремају у школи, служе се у школској кантини или у учионици и припремају се од високо квалитетне и проверене хране локалних (домаћих) произвођача.
Школа има свој мед. У кругу школе је школски пчелињак.
Цена ручка је 2,15 еур, а ужине 0,8 еур. На крају месеца родитељ добија рачун – уплатницу за трошкове прехране детета. Наплаћују се само они оброци које је дете користило.
Ученици имају обавезан периодичан преглед зуба код школског зубара и превентивно им се заливају фисуре као додатна заштита од каријеса. Ординација се налази у школи и одласци код зубара су у време наставе.
Школа у свом програму кроз часове физичког, дане спорта или сличне активности подстиче ђаке да науче или усаврше пливање, скијање, клизање, бициклизам, планинарење.
Велике фискултурне сале су потпуно опремљене. Послеподне, током продуженог боравка деце, у фискултурној сали се одржавају тренинзи кошарке, плеса, каратеа, хип-хопа…
Тоалети за дечаке, девојчице и децу са инвалидитетом, су изузетно уредни.
Корпе за смеће унутар школе и на дворишту су предвиђене и обележене за одређен отпад: папир, амбалажу, стакло…Стара обућа и одећа се одлаже у веће посебне контејнере на којима пише “Текстилко”.
Сва обавештења о раду школе, од значаја за ученике и родитеље, се налазе на интернет страници школе која се беспрекорно ажурира.
Сваки родитељ, мајка и отац појединачно, по упису детета у школу добијају своје корисничко име и шифру којом се на интернет страници школе (е-асистент) улогују како би видели све о свом детету: оцене, изостанке, примедбе, похвале, распоред часова, измене у настави, обавештења о такмичењима, излетима…
О свакој оцени и изостанку детета се додатно оба родитеља обавештавају путем смс-а.
Преко интернет странице школе (е-асистента) родитељ може комуницирати са било којим од наставника, учитељицом, директором и поставити им питање, оправдати дететов изостанак и слично.
За изостанак детета из школе до 5 радних дана довољно је оправдање које напише родитељ.
Школско двориште има травнату површину, трим стазу, терен за баскет и мали фудбал, игралиште за најмлађе, клупе, чесму…
Када сам најавила да ћу написати кратак текст о школи особље је било затечено и одреаговало је са ставом: “ Али ми смо обична школа, нисмо ни по чему интересантни за новине.” Нисам се упустила у објашњавање по чему је оваква школа посебна, али сам пожелела да у школу попут ове једног дана иду и наша деца из села попут овог, деца у Житишту, Гајдобри, Нересници, Вранову, Љигу, Прилужју, Новим Карловцима…И да то не буде никаква сензација већ сасвим нормална и обична ствар.
Тамара Бижић Милановић
Извор: Блиц
