РАЗГОВОР СА ЗВОНИМИРКОМ ЈОВИЧИЋ, магистром методике разредне наставе математике и педагошким саветником, поводом прве награде на нашем конкурсу ЧАС ЗА УГЛЕД 10

Звонимирка Јовичић је магистар методике разредне наставе математике и педагошки саветник. Ради као учитељ у Основној школи „Моша Пијаде” у Жагубици. Добитница је награде „Најбољи едукатори Србије у 2015. години” и једна од победница на националном такмичењу за светску награду „Global Teacher Prize”. Аутор је приручника за интегративну наставу у првом разреду и коаутор приручника за интегративну наставу у трећем разреду у издању Издавачке куће „Едука”. Аутор је награђених радова „Час за углед”, „Дигитални час” и добитник специјалне награде поводом „Дана интелигенције 2020”. Написала је и 26 радова који су објављени у часописима и публикацијама и 42 примера добре праксе у националним базама. Презентовала је осам примера добре праксе на стручним скуповима. Члан је Института за модерно образовање. (Преузето са сајта Института за модерно образовање)

ЕДУКА: Пре него што започнемо разговор, желим да Вам, у име наших уредника, још једном честитам за освојену прву награду на Едукином конкурсу, десетом по реду. Захваљујући управо ЧАСУ ЗА УГЛЕД, упознали смо се са Вашим радом, и ово није први пут да сте међу награђенима. Не треба посебно истицати да се и овога пута Ваша припрема за час својим квалитетом јасно издвојила и заузела повлашћено место. Из белешке о Вама из 2023. године, коју смо преузели са сајта Института за модерно образовање, сазнајемо и о другим наградама и признањима за Ваш рад. Колико Вам значи то што су Ваша постигнућа у настави препознавана у протеклим годинама и високо вреднована у стручном и ширем друштвеном контексту? Која је то врста мотивације у Вашем, очигледно посвећеном и континуираном, раду?  

Хвала Вам на честиткама и на лепим речима. Значи ми што је мој рад препознат и високо вреднован. Свака награда и признање су одраз уложеног труда, али и подстицај за даљи напредак. Мотивисана сам жељом да креирам часове који су инспиративни и прилагођени ученицима, како би стекли што шира и дубља знања. Посебно ми је важно да ученици виде школу као место где могу да развијају свој потенцијал, креативност и љубав према учењу.

Моја највећа мотивација долази управо од њих. Рад са младим људима ме обавезује да се непрестано усавршавам и будем свесна својих одговорности. Стручна признања су, наравно, важна јер показују да мој труд и иновативни приступ добијају одјек и у стручној заједници. Они су уједно и потврда да је улагање у квалитетну наставу вредно, као и да рад у образовању има дубок утицај на ширу заједницу.

Често ме у интервјуима питају да ли награде имају обавезујући карактер. Увек одговарам да свака награда представља не само част већ и одговорност. Када је рад награђен, то доноси одређени углед, али и обавезу да се тај стандард квалитета одржи и надогради. Награде ме мотивишу да будем узор својим ученицима и колегама, али и да свој рад континуирано унапређујем и да се не задовољим постигнутим. Оне ми служе као подсећање да је сваки нови изазов прилика за професионални раст и допринос образовној заједници.

ЕДУКА: Из награђене припреме се веома јасно издвајају елементи који указују на високу стручност, методичку иновативност, али и Ваше стваралачке способности, зналачки и функционално употребљене и у односу на узраст ученика и с обзиром на специфичност рада у комбинованом одељењу. Како се предности интегративне наставе (у Вашем примеру, интегративног дана) одражавају на мотивацију ученика за рад, на њихову радозналост и сарадњу?

Интегративна настава заиста доноси многе предности које се непосредно одражавају на мотивацију и ангажованост ученика. Овакав приступ омогућава ученицима да повежу знања из различитих области, што подстиче њихову радозналост и чини им учење занимљивијим и смисленијим. Кроз интегративни дан, они имају прилику да практично примењују оно што уче, што доприноси дубљем разумевању градива и јача њихову самосталност. Интегративна настава подстиче и сарадњу, јер ученици често раде у групама и размењују идеје.  Овај приступ омогућава млађим ученицима да уче од старијих, а старијима пружа прилику да преузму улогу ментора, чиме се развијају њихове лидерске вештине и самопоуздање. Када комбинујемо садржаје, ученици схватају како различите теме и вештине функционишу заједно, што унапређује њихову креативност и омогућава им да боље разумеју везе између појмова. У комбинованим одељењима, интегративни дани омогућавају наставнику да креира активности које су приступачне свим узрастима, али и изазовне за сваког ученика, подстичући сарадњу и међусобну подршку.

ЕДУКА: Прошле године сте држали онлајн-предавање „Емоционална интелигенција на часовима”, чиме сте јасно истакли можда и најважније питање актуелног времена и савремене наставе. Све више се последњих година скреће пажња на емоционалну интелигенцију (иако се, на пример, утицајна Големанова књига појавила одавно). Шта нарочито истичете у свом предавању?

У предавању „Емоционална интелигенција на часовима” истакла сам да је развијање емоционалне интелигенције код ученика од кључног значаја за њихов целокупан развој. Нагласила сам важност разумевања и управљања сопственим емоцијама, као и емпатије према другима, јер су то вештине које позитивно утичу на њихове односе, учење и опште благостање.

Фокус је био на томе како наставници могу да креирају подстицајно окружење у коме ученици уче да препознају, разумеју и регулишу своје емоције, као и на важности отворене комуникације, решавања сукоба и развоја сарадње у одељењу. Говорила сам о конкретним техникама које могу да помогну ученицима у изградњи емоционалне отпорности и самопоштовања. Посебно је истакнут значај изражавања захвалности, адекватно планирање активности и одређивање приоритета. Сматрам да је емоционална интелигенција темељ који омогућава ученицима да се успешније суочавају са изазовима, не само у школи већ и у животу.

Дугогодишњи рад у учионици уверио ме је у важност емоционалне интелигенције наставника, која игра кључну улогу у подстицању емоционалног развоја ученика. Наставници са развијеном емоционалном интелигенцијом не само да боље разумеју и управљају сопственим емоцијама, већ служе и као узор ученицима у томе како се емоционално интелигентно понашати у различитим ситуацијама.

Наставник који је емпатичан, свестан емоционалних потреба својих ученика и уме да остане смирен у изазовним моментима, ствара атмосферу у којој се ученици осећају сигурно, подржано и поштовано. Такво окружење охрабрује ученике да отворено изразе своја осећања, да се суочавају са стресом и да развијају позитивне односе. Емоционална интелигенција наставника тако постаје модел који ученици опонашају, учећи како да управљају својим емоцијама и да показују поштовање и разумевање према другима. На тај начин, емоционално интелигентан наставник не само да преноси знање, већ активно учествује у формирању емоционално зреле личности својих ученика.

ЕДУКА: У свом раду већ дуже време користите предности савремене технологије (ИКТ). Како сте Ви сами стекли потребна знања, а како се Ваши ученици сналазе у дигиталном окружењу? (Из Ваше награђене припреме, на пример, види се и како у дигиталној радионици повезујете ученике млађег и старијег узраста у сарадничке односе, што је вишеструко плодотворно.) 

Знања из области ИКТ стекла сам (и даље стичем) кроз континуирану едукацију, самостално истраживање, као и кроз обуке које су организоване у оквиру  стручног усавршавања. Свесна сам важности дигиталне писмености за савремено образовање, па сам настојала да се упознам са новим алатима и методама које омогућавају динамичнији и приступачнији начин преношења знања.

Што се тиче ученика, они се генерално добро сналазе у дигиталном окружењу јер су одрастајући били у контакту са технологијом. Ипак, рад у дигиталним радионицама омогућава им да превазиђу основну употребу технологије и развију нове вештине, као што су сарадња, креативност и критичко размишљање. У таквим активностима, често повезујем ученике млађег и старијег узраста, што је посебно плодотворно јер старији ученици имају прилику да усмере и подрже млађе, док млађи уче посматрајући старије другове.

Оваква интеракција подстиче не само развој дигиталних вештина, већ и емпатију и одговорност, што је важно за рад у комбинованим одељењима. Узајамно подучавање и заједничко решавање проблема чине дигиталне радионице изузетно подстицајним простором за учење, где технологија постаје средство за јачање поверења и заједничког успеха.

ЕДУКА: Шта бисте издвојили као најважније из свог досадашњег искуства у разредној настави? Шта бисте прво саветовали младим колегама почетницима?

Из мог досадашњег искуства у разредној настави, издвојила бих изграђивање поверења са ученицима, прилагођавање наставе потребама сваког ученика,  отвореност  за учење и спремност да се, без страха од неуспеха, испроба другачији приступ раду.

Колегама који су на почетку каријере поручујем да је наставнички посао пун изазова, али и великих награда. Потребно је време да се науче ефикасне  технике управљања разредом и ефикасне методе наставе.

Двадесет година радим у малој школи у вишеразредном одељењу. Сматрам да рад са малим бројем ученика пружа јединствену прилику  наставнику да направи значајну разлику у животима својих ученика. Уз изграђено поверење, прилагођавање наставе и отвореност за нове методе,  учитељ им може помоћи да расту и развијају се не само као ученици, већ и као личности.

Не смемо да заборавимо да наставнички рад није само преношење знања, већ и стварање сигурног, инспиративног окружења у којем ученици могу да буду најбоља верзија себе. Нека нам ентузијазам, посвећеност и креативност буду водиља у овом важном и лепом позиву.

Срећно свима у настави, са вером у себе и у нашу способност да направимо разлику!