Наставница биологије о митохондријама децу учи кроз скечеве, а њени уџбеници су све осим скупа сувопарних дефиниција
Замислите да у шестом разреду објасните ученику ендосимбиотску теорију по којој су настале биоенергетске органеле митохондрије и рибозоми који живе у еукариотској ћелији. Сама реченица је страшна за прочитати, каже за наш сајт Весна Милетић, наставница биологије. А ми се потпуно слажемо.
– А сад замислите да наставник направи скеч или нацрта стрип у коме једна ћелија прогута бактерију и бактерија јој каже: Хајде немој ме сварити имам за тебе добар предлог. Види како си спора и велика, сва си баш без везе. Ти мени дај шећер и кисеоник, а ја ћу теби направити енергију па ћеш бити фит и у кондицији. – наставља наша саговорница, коауторка четири уџбеника за биологију и радних свезака за овај предмет, у издању Едуке.
Овакве лекције, а не сувопарна предавања и монолози потребни су ђацима, објашњава професорка Милетић.
Чему нас биологија учи и зашто је она важна за сваког ђака?
Биологија треба да научи дете шта је живот, како је велика разноликост живота на Земљи и колико је та разноликост важна за опстанак планете. Кроз различите радионице могу да науче и како да заштите планету. Битна чињеница је и да ђаци науче како функционише њихов организам. Зашто им се догађа пубертет? Зашто им срце убрзано лупа кад треба да одговарају? Зашто и како се заљубљују? Како чује, виде, осећају? Како их мирис свеже печеног хлеба подсети на баку? Биологија ђаке учи и да препознају замке и штетна дејства не само дроге, алкохола и дувана већ и неправилних дијета, средстава за мршављење или вештачких стероида.
Да ли је план и програм рада у основним школама адекватан или ђаци, можда, уче сувише детаљно?
Нови план и програм биологије у основној школи је конципиран по спиралном моделу. Јесте доста тежак и детаљан, али није досадан и монотон ако се деци градиво представи на адекватан начин. Прошло је време наставника који су држали дуге монологе по цео час. Овај програм захтева наставника који је маштовит, креативан, воли свој посао, употребљава све ресурсе и води ученике кроз сазнајни процес. Такав наставник је, не предавач, већ учесник заједно са децом у сазнајном процесу. Ту је да их усмери, упути, објасни, похвали, исправи на том путу. Ако тако посматрамо наставу биологије онда нови план и програм, мада на први поглед изгледају тешки, то нису. Ако наставник натера ученика да научи дефиниције, појмове и процесе напамет онда је нови програм стварно претежак и детаљан. Овде се ради, чини ми се, о томе да се овај програм може прилагодити сваком ученику у обиму који он може да савлада само ако је наставник довољно мотивисан да тај квантум знања измери и проследи на право место.
Коаутор сте уџбеника и радних свезака за биологију за основну школу, у издању Едуке. Како ће нове радне свеске помоћи наставницима и ђацима у раду?
Уџбеници од 5. до 8. разреда у издању Едуке су одобрени. Прва два уџбеника сам написала са проф. Вером Матановић, а 7. и 8. разред са колегиницом Душицом Комановић из Шапца. Радне свеске за сва четири разреда су одобрене ове јесени. Уџбеници и радне свеске су писане онако како ми предајемо. Оне су израз нас као наставника, наших карактера, креативности, идеја које смо имале. Некад помислите да вам ниједан уџбеник не одговара и да бисте ви боље урадили, да га пишу универзитетски професори и да нису довољно прилагођени деци. Ми смо имале ту срећу и част да добијемо прилику да покажемо како два наставника биологије виде час биологије. Зато су наши уџбеници другачији. Имају одељке који се зову Биолози креативци, Биолози паметнице, брзо и кратко учи се лако, много делова који се не уче већ буде љубав према природи, много креативних идеја и задатака.
Радне свеске су настале као део приче коју је покренула Едука на почетку пандемије како би помогла наставницима Србије да лакше преброде онлајн наставу.
Током прошле школске године постављали смо материјале и могли су их користити сви биолози без обзира на то чије уџбенике су користили. Сваки материјал се састојао од презентације, наставног листића и игрице. На основу тих материјала направили смо радне свеске које су прилагођене не само Едукиној биологији већ се могу користити уз било који уџбеник. Свака наставна јединица има десетак задатака, део за учење кроз игру који се зове „Забави се и утврди своје знање“, део за ученике који раде по ИОП1, 2 и део за надарене ученике који наставу слушају по ИОП3 али и за све ученике који желе нешто више да науче. Надамо се да ћемо помоћи ученицима да лакше савладају наставно градиво, а колегама да олакшамо посао. Нарочито да им олакшамо рад са децом на ИОП1 и 2 јер знамо да је то наставницима најтежи део посла за који нису довољно обучени.
Како повезујете биологију са другим предметима?
Већ сам рекла да је биологија наука о животу и као таква повезана је са већином наука или је темељ многих научних дисциплина. У нашим уџбеницима постоји и пројектна настава која повезује биологију са другим предметима. Тај интердисциплинарни приступ настави даје најбоље резултате ако је наставник обучен да је изводи. Мада ученици сами крећу у авантуру откривања животних појава и повезивању предмета, а да тога нису ни свесни. Треба их само правилно упутити.
Да ли уџбеници чији сте коаутор помажу у томе и како су конципирани?
Увек ми је занимљив задатак пројектне наставе која се налази у уџбенику седмог разреда “Чудесни биоми“. Деци се да задатак кроз позоришни скеч да истраже један биом и направе сајт туристичке агенције са понудом путовања у одређене биоме. Та понуда мора да обухвати климу, биљке, животиње, историјски аспект, опис људских насеобина, храну, културно-историјски део, угроженост и заштиту биома, цену путовања. На овај начин смо повезали: биологију, географију, историју, уметност, физику, математику, предузетништво…
Таквих задатака је пун уџбеник и морам признати и методички приручници јер све што није стало у уџбеник ми смо као наставне листиће сместили у методичке приручнике. Ми смо пре свега практичари и циљ нам је и био да сав материјал који је скупљан годинама, сви наши награђени радови, пројекти, идеје и примери добре праксе нађу место и пут до ђака и наставника.
Биологија може бити досадна, ако учимо сувопарне дефиниције и невероватно занимљива, ако је учимо кроз примере, корелацију са стварним животом, на начин на који ђаци разумеју. Како наставници биологије могу заинтересовати ђаке за овај предмет?
Мени то успева, пратим своје срце, свој инстинкт, повезујем њихово знање са примерима из живота, правим кратке скечеве, причам приче, цртам, радим пројектну, интегрисану наставу, извлачим добре стране сваког ученика и користим их као ресурс за учење биологије. Шаљем неке радове ученика који нису сјајни биолози, али су добри сликари и научили су биологију. Ако волите оно што радите онда вам ништа није тешко, ако не волите онда је бити наставник мука.
Замислите да у шестом разреду објасните ученику ендосимбиотску теорију по којој су настале биоенергетске органеле митохондрије и рибозоми који живе у еукариотској ћелији. Сама реченица је страшна за прочитати. А сад замислите да наставник направи скеч или нацрта стрип у коме једна ћелија прогута бактерију и бактерија јој каже: Хајде немој ме сварити имам за тебе добар предлог. Види како си спора и велика, сва си баш без везе. Ти мени дај шећер и кисеоник, а ја ћу теби направити енергију па ћеш бити фит и у кондицији. Оне се договоре и од бактерија постану митохондрије које и дан данас живе унутар ћелије и то су биоенергетске органеле јер стварају енергију. Пошто живе у ћелији онда су ендосимбиотске органеле.
И, верујте ми, ученици запамте за цео живот.
преузето са: Зелена учионица