RAZGOVOR SA TATJANOM JANIČIĆ I JELKOM FILIPOVIĆ povodom druge nagrade na konkursu ČAS ZA UGLED 10
LjUDSKA PODRŠKA I BESKRAJNO STRPLjENjE
Tatjana Janičić je psiholog, nastavnik predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu, a Jelka Filipović nastavnik predmeta Biologija i Hemija u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru. Autorke su za nastavnu pripremu Odgovorno življenje u građanskom društvu – Odgovoran odnos prema zdravlju, rizično ponašanje (osmi razred) nagrađene drugom nagradom na našem konkursu.
EDUKA: Čestitamo vam, još jednom, na osvojenoj nagradi i zahvaljujemo na vrednom prilogu u obogaćivanju nastavne prakse u okviru našeg Zbornika. Bilo bi zanimljivo da na početku razgovora kažete nešto više o tome šta vas je motivisalo da učestvujete na našem konkursu.
Tatjana Janičić: Hvala vama što ste uvažili i nagradili naš rad. Obrazovanje odraslih je specifično po tome što je rad sa odraslima drugačiji u odnosu na rad sa decom. Odrasli nemaju možda neka konkretna znanja iz nastavnih predmeta, ali imaju životno iskustvo koje ih je naučilo praktičnim životnim stvarima, i na koje se u nastavi nadograđuje onim što bi trebalo da znaju. Obrazovanje odraslih je retko u fokusu interesovanja kada se govori o konkursima za ugledne časove, uglavnom su konkursi za osnovne i srednje škole. Vaša izdavačka kuća nije imala tu vrstu ograničenja, tako da smo želele da prikažemo kako i šta mi radimo i možda na ovaj načni da otvorimo „priču” i za ostale škole koje se bave obrazovanjem odraslih i razmenimo iskustvo primerima dobre pedagoške prakse osnovnog obrazovanja odraslih.
Jelka Filipović: Hvala i vama, još jednom, na čestitkama i lepim rečima! Volim ovakve konkurse jer, na kraju, uvek na površinu „isplivaju” kvalitetni, kreativni i primenljivi časovi, ako ne u potpunosti, a onda svakako u pojedinim segmentima priprema. Verujem da će tako biti i u našem slučaju, jer se priprema u potpunosti može realizovati u školama za obrazovanje odraslih, ali i u redovnim školama kroz nastavne predmete Biologiju i Hemiju zbog primenjivog funkcionalnog znanja u odgovarajućim nastavnim jedinicama.
Obrazovanje odraslih je retko u fokusu interesovanja, kao što je koleginica spomenula, i mnogi mu neretko pristupaju sa predrasudama, ali to se vrlo brzo prevazilazi već pri prvom susret sa ovakvom nastavom.
EDUKA: Za protekle tri decenije vaša škola je dobila i više značajnih priznanja, između ostalih i Saveta Evrope za inkluziju Roma. Čini se da se u javnosti ne poklanja dovoljno pažnje obrazovnim ustanovama ove vrste? Koje su specifičnosti škole u kojoj vi radite?
Tatjana Janičić: U Republici Srbiji, prema poslednjem popisu, 357 406 osoba starijih od 15 godina je bez završene osnovne škole, ali oni nisu svi obuhvaćeni obrazovnim sistemom, jer je pohađanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih na dobrovoljnoj osnovi i zavisi od samih polaznika da li će nastaviti i završiti osnovno obrazovanje. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO) specifično je u mnogo čemu. FOOO se realizuje sa osobama starijim od 15 godina. Program FOOO se realizuje u tri ciklusa koji traju po jednu školsku godinu: I ciklus od 1. do 4. razreda, II ciklus obuhvata 5. i 6. razred, a III ciklus 7. i 8. razred. Raspored nastavnih aktivnosti odvija se u blokovima i maksimalno je tri bloka dnevno – jedan blok traje 1 sat. Neke nastavne predmete koji su u redovnim školama kod obrazovanja odraslih nema, kao što su fizičko, muzičko, likovno, ali zato ima nekih drugih predmeta: Odgovorno življenje u građanskom društvu, Osnovne životne veštine, Preduzetništvo, Digitalna pismenost, Primenjene nauke… Polaznici mogu da biraju da li će pohađati nastavu pre podne ili posle podne. Mlađi polaznici uglavnom dolaze u prepodnevnoj smeni, a stariji polaznici, koji u većini slučajeva rade, dolaze na nastavu u poslepodnevnom terminu. Većina naših polaznika su pripadnici romske populacije, 95%.
Jelka Filipović: Prvi organizovani oblici rada u Školi za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru pojavili su se na Radničkom univerzitetu 1952. godine, koji je nastao odlukom Sreskog sindikalnog veća u Somboru. U to posleratno vreme opismenjavanje nepismenih lica i doškolovanje lica bez završene potpune osnovne škole bili su jedan od prioritetnih zadataka tadašnjeg društva. Godine 1989. Škola dobija svoju zgradu u centru grada, u ulici Laze Kostića 3, gde se i danas nalazi. Za izuzetne rezultate u oblasti opismenjavanja i osnovnog obrazovanja odraslih, Školi je dodeljena prestižna nagrada ,,Zlatno slovo” 1990. godine. A godine 2007. Škola je za svoj projekat usmeren na inkluziju Roma u redovni obrazovni sistem „Veštine za doživotno učenje”, dobila nagradu Odeljenja za Rome i nomade Saveta Evrope u kampanji „Dosta!”
Osim primarne delatnosti – opismenjavanja, škola vrši i obuke za veći broj zanatskih zanimanja. Nastavu realizujemo u matičnoj školi u Somboru, ali i na nekoliko punktova – naselja u okolini Sombora, kao i u Okružnom zatvoru u Subotici i Kazneno-popravnom zavodu u Somboru, na obostrano zadovoljstvo, no i poseban izazov.
EDUKA: Vaša nagrađena priprema za čas je primer integrativne nastave. Povezale ste predmete Odgovorno življenje u građanskom društvu, Biologiju i Hemiju, u osmom razredu, sa temom u blok nastavi „Odgovoran odnos prema zdravlju“. Tatjana Janičić je psiholog, nastavnica Odgovornog življenja u građanskom društvu, a Jelka Filipović, nastavnica Biologije i Hemije. Osim toga, gosti predavači su vam bili Marijana Vuković, nutricionistkinja i Mario Dugandžić, akreditovani trener, student medicine. Opišite kako je, u najkraćem, tekla vaša saradnja, i kako su učenici prihvatili vaš pristup i na njega odgovorili.
Tatjana Janičić: Saradnja je zaista bila na zadovoljstvo svih aktera. Kao nastavnici, želeli smo da čas dobije na dinamici, ali i da uključimo profesionalce iz određenih oblasti kako bismo na najbolji način realizovali nastavne jedinice. Iskoristili smo potencijale lokalne zajednice. Marijana Vuković je naš čest saradnik, a Mario Dugandžić je licenciran trener, kojem je ovo bilo prvo „krštenje” kao predavaču i demonstratoru. On je to sjajno uradio. Kao trener upoznat sa svim fizičkim tegobama odraslih, i u skladu sa tim, napravio je sjajanu atmosferu vežbanjem u učionici, sa osvrtom na iskazane fizičke probleme samih polaznika. Polaznici su se upustili u vežbanje i zaista je atmosfera bila odlična.
Jelka Filipović: Slažem se sa koleginicom, saradnja je bila fantastična, što je rezultiralo ovako uspešnim blokom, što ste i vi prepoznali kao temelj pripreme. Integrativna nastava pruža mnogo mogućnosti, omogućava to funkcionalno povezivanje nastavnog sadržaja više nastavnih predmeta i nadograđivanje stečenih znanja. Organizacija je oduzela najviše vremena, što je i razumljivo kod ovakvog nastavnog procesa, ali uz malo volje sve smo uskladili i doprineli osavremenjivanju nastavnog procesa putem inovativnosti i kreativnosti svih učesnika. Posebno mi je drago jer smo na neki način doprinele rušenju „mita” da je u školi dosadno i sve strogo vremenski strukturirano.
Komentari naših polaznika su bili takvi da zaključujmo kako je ovakav pristup, kao i način realizacije nastavnog bloka – prevashodno njima – bio veoma stimulativan i efikasan, jer je usvojenost znanja bila odlična, što su pokazali rezultati evaluacije koju su radili u veoma opuštajućoj, a ipak stimulativnoj atmosferi.
EDUKA: Recite nešto više i o svojoj dosadašnjoj nastavnoj praksi. Koliko često sarađujete sa svojim kolegama u nastavi, ko su vam najčešće gosti predavači?
Tatjana Janičić: Saradnja je posebno važna u realizaciji nastave u zatvorima. Tamo nije dozvoljeno unošenje mobilnih telefona, nema interneta, tako da se materijal brižljivo planira, kopira, priprema, a nastavne jedinice se kombinuju kako bismo maksimalno iskoristili naše prisustvo tamo i na adekvatan način prezentovali nastavno gradivo. Jedna anegdota: na času engleskog jezika učimo lekciju „Simple Comands”, između ostalog i glagol walk, i nikako da zapamte, i koleginica ih upita za najpoznatijeg „šetača” u pićima, i naravno da su setili Johnnie Walker-a, i zapamtili glagol. Razume se, to ne bi bilo etično u radu sa decom, ali i to može da pomogne u radu sa odraslim polaznicima.
Istakli bismo i saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Odazivamo se svakom Sajmu zapošljavanja, na koji polaznici dolaze pripremljeni, jer ranije na časovima srpskog jezika i preduzetništva uče kako da napišu motivaciono pismo i biografiju, kako da je urade u digitalnom obliku i zatim kopiraju u nekoliko primera i podnesu kod različitih firmi za koje su zainteresovani.
Jelka Filipović: Lepu saradnju imamo sa lokalnom zajednicom, posebno sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom, koji realizuje obuke pružanja prve pomoći za naše polaznike, predavanja o HIV-u, trgovini ljudima… U cilju promocije dobrovoljnog davalaštva krvi, Crveni krst Srbije svake godine raspisuje literarni i likovni konkurs „Krv život znači”, na koji se rado odazivamo jer ne samo da su naši polaznici dobrovoljni davaoci ove dragocene tečnosti već ih krasi i veština crtanja, tako da smo učestvovali i osvojili dve nagrade. Najponosnije smo na to što je jedan od dobitnika nagrade i naš polaznik iz Okružnog zatvora u Subotici.
Realizujemo svake godine i radionicu protivpožarne obuke polaznika u saradnji sa firmom za protivpožarnu zaštitu „Spark” iz Sombora. Nakon teorijskog dela polaznici imaju priliku i da samostalno rukuju aparatom za gašenje požara, što je neprocenjivo funkcionalno iskustvo.
I Gradski muzej Sombor nam izlazi u susret u smislu besplatnog ulaza i stručnog vođenja po stalnoj postavci, kao i Galerija Milan Konjović, a po povratku u školu realizuje se kreativna radionica, gde sami polaznici crtaju ono što im se najviše dopalo od slika koje su pogledali.
EDUKA: Šta biste izdvojile kao najvažnije iz svog dosadašnjeg iskustva u nastavi? Šta biste prvo savetovali mladim kolegama početnicima?
Tatjana Janičić: Podsticati polaznike, ne omalovažavati njihovo životno iskustvo. Znanje koje predajete mora imati upotrebnu vrednost i polaznik mora da oseti da mu je to na neki način potrebno – dakle da to ima upotrebnu vrednost. Izražavati se tako da se ne koriste strani termini, da nastava mora biti dinamična i da pohvalite sve napore polaznika. Morate razumeti da neki od polaznika nisu uzeli olovku u ruke više od dvadeset godina, da neki ne čitaju tečno, jer većini je romski maternji jezik, da od kolevke… za njih i nije bilo „najlepše doba”.
Još jedna anegdota: Kada sam ušla u nastavu, svima sam persirala. S obzirom na to da su većinom pripadnici romske populacije, to su doživeli kao da se ja distanciram od njih i da ih na taj način gledam sa visine. Koleginice su mi preporučile da im se obraćam sa ti. Na čas odgovornog življenja u građanskom društvu dolazi polaznica koja kaže kako je došla samo da vidi kako to izgleda i da neće više dolaziti (iz jednog sela je kraj Sombora). Upoznajemo se i pitam je za porodicu i ona navodi, a onda kažem: „Zorice, ti si uspešna žena, tvoja deca su završila škole!” Nakon toga Zorica mi je bila jedna od najredovnijih polaznika. Bitan je taj momenat ljudskosti, podrške, pohvale, ali kao i svuda u prosveti – beskrajnog strpljenja.
Jelka Filipović: Motivacija je veoma bitna pošto direktno utiče na suštinu obrazovanja i razvoja ličnosti, poboljšava funkcionalno znanje jer omogućava razvijanje kreativnosti i ispoljavanja onih pozitivnih osobina koje kod učenika/polaznika postoje. Smatram da je ona uzrok i razlika između uspešnih i manje uspešnih učenika/polaznika. Dobro poznavanje predmeta, zahtevi usklađeni sa mogućnostima učenika/polaznika, podržavanje učenika/polaznika u nastavnom procesu, ali i na emocionalnom polju, uz entuzijazam nastavnika, upravo omogućavaju stvaranje podsticajne sredine za učenje.
U radu sa odraslima potrebno je prilagoditi sam „stil” pristupa predmetu i učenju, uzimajući u obzir sredinu u kojoj se nastava odvija, uzrast polaznika, uvažavanje individualnih razlika, a sve se to uzajamno nadopunjava. Većina naših polaznika su „praktičari” i „logičari”, i vole zadatke sa jasnim i preciznim instrukcijama, a nadasve sa vezom između sadržaja učenja i konkretnog problema. Ne odgovaraju im apstraktni i dugotrajni zadaci sa nejasnim uputstvima ili oni koji ne podrazumevaju primenu stečenog znanja, a kroz primer realizacije našeg bloka integrativne nastave to smo i pokazale. Hvala vam još jednom!
