Васпитање је онакво какво нам је друштво. И обрнуто.
Проф. др Бошко Влаховић: Васпитање је онакво какво нам је друштво. И обрнуто.
Змаја од Ноћаја је улица у центру Београда која крије старе предратне зграде, и у једној од њих редакцију Едуке, једне од најцењенијих домаћих издавачких кућа. Када се попнете стрмим степеницама до саме редакције, учиниће вам се да сте ушли у дом неког доброг домаћина. Тај осећај појачава се кад се нађете у канцеларији оснивача Едуке, професора Бошка Влаховића. Времешан човек, са широким осмехом, дивним односом према својим запосленима и веома расположен за причу. Али не о себи.
Ваљда баш због тога што о себи мало говори, ако гуглате оснивача Едуке, претраживач вам неће дати ниједан резултат. Тек ако професора Бошка Влаховића потражите под пуним именом и презименом, само ће један линк искочити и одвести вас на сајт Српске академије образовања. Ту ћете открити ко је професор Влаховић. Борац за другачије образовање у Србији. Један од носилаца реформи образовног система од средине прошлог века. Професор Опште педагогије, Образовне технологије и Интердисциплинарног семинара за педагогију и психологију на Учитељском факултету у Београду.
Човек који је давне 1978. године писао магистарски рад на тему Технолошка модернизација наставе и учења. Да, пре безмало 40 година борио се да образовање буде модерно, да се наставницима рад олакша, а ученицима усвајање знања учини лаким и лепим. Он о томе не говори. Током читавог разговора, када говори о себи, он прича само о периоду када је био учитељ у селу, о ђацима, о својим колегама, о томе како је било некад а како данас. О свему што је за наше образовање урадио – нећете чути ни реч.
Баш због те фокусираности на ђака и учитеља, Едука је један од издавача уџбеника коме наставници верују.
У просвети сте, на различитим позицијама, провели цео радни век. Прошли сте пут од учитеља у малом месту до универзитетског професора, напослетку основали Едуку, која је успела да постане један од најзначајнијих издавача уџбеника у Србији. Имајући у виду то богато и атипично искуство, шта видите као сталне проблеме наше школе, које, упркос напорима, још увек нисмо решили?
Наше друштво и даље не успева да у знању, новим идејама и науци препозна највредније производе – нову економију, а то значи и сигурнију и срећнију будућност. То је основни разлог што нам школа још увек истрајава у клишеима старе педагогије. Примерице, пре безмало двадесет година Европска унија је у оквиру Лисабонске декларације усвојила одлуку о стратегијама учења уз примену савремене информационе технологије, као кључног правца даљег развоја образовања. То су урадиле и све њене чланице. Наравно, то није довољно. Темељ промишљања школе мора остати педагошки: технологија у томе може да помогне. У фокусу друштва мора бити образовање и, у оквиру тога, иновативна школа.
Read more