RODITELj IZ DUŠE

/in /by

Novo izdanje iz edicije Pedagoška raskršća

Beleška o autorki Dobrili Grujić

Dobrila Grujić je magistar socijalnog rada i socijalne politike. Skoro četiri decenije rada posvetila je zaštiti dece i porodice u oblastima predškolskog vaspitanja, populacione politike, porodično-pravne i socijalne zaštite. Na poslovima sekretara za socijalnu i dečju zaštitu u Beogradu, a zatim pomoćnika ministra za brigu o porodici, učestvovala je u kreiranju dobrih praksi koje potrebe i dobrobit deteta stavljaju u centar društvene pažnje. Poslednje dve decenije jedan je od kreatora i nosilaca reformskih promena u sistemu zaštite dece u Srbiji, s posebnim uticajem na razvoj hraniteljstva. Objavila je jedanaest knjiga kao autor ili koator. Dugogodišnji je konsultant Unicefa.

Dobitnik je Prve nagrade za poseban doprinos u sistemu socijalne zaštite, Plakete Skupštine grada Beograda, godišnje nagrade „Vasa Pelagić” za vrhunska ostvarenja u obrazovanju, i mnogih drugih priznanja.

 

KNjIGA „Roditelj iz duše”

Knjiga Roditelj iz duše plod je znalačkog ukrštanja teorijskog znanja i višedecenijske prakse. Pisana je razumljivim jezikom i namenjena širokom krugu čitalaca: sadašnjim i budućim roditeljima, starateljima/hraniteljima, vaspitačima, pedagozima i svima onima koji učestvuju u procesu odrastanja dece, njihovog odgajanja i vaspitavanja.

Obuhvativši period od samog rođenja pa sve do punoletstva i odvajanja, autorka je kroz brižljivo odabrane primere iz stručne prakse osvetlila ključne tačke i ukazala na svu kompleksnost odrastanja na jednoj, i vaspitavanja na drugoj strani. Mrežom prikazanih situacija, i relacija i odnosa koji iz njih proizlaze, od početka do kraja je ubedljivo argumentovala profesionalni stav potvrđen uspešnom realizacijom programa „Dete u centru”.

Stoga je ova knjiga dragoceni i siguran vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

Da bi dete razvijalo sopstvene sposobnosti, neophodna mu je svesrdna i dosledna podrška odraslih. A da bi izraslo u ličnost koju odlikuju poštovanje i odgovornost i prema sebi i prema drugima, potrebno je savesno učestvovanje svih onih koji mu u tome pomažu. To nije uvek lako, pokazuje nam ova knjiga na upečatljivim i prepoznatljivim primerima, ali nam pritom nudi i puteve za razrešavanje i prevazilaženje mnogih teškoća.

 

ŠKOLA U OBLAKU – NAJZNAČAJNIJA KNjIGA O OBRAZOVANjU NAPISANA U 21. VEKU

/in /by

Novo izdanje iz edicije Pedagoška raskršća

Kad je postavio prvi kompjuter u nišu u zidu usred sirotinjske mahale Kalkadži u Delhiju u Indiji u poslednjoj godini HH veka, fizičar Sugata Mitra nije ni slutio kakav će globalni značaj ovaj ogled imati za promišljanje obrazovanja u HHI veku. Deca su slobodno mogla da pristupaju kompjuteru i da ga koriste za učenje. Ogled je pokazao da deca mogu spontano da nauče kako da upotrebljavaju kompjuter bez ikakve formalne obuke.

Mitra je ovo nazvao minimalno-invazivnim obrazovanjem. Ogled je posle sproveden više puta širom sveta, donevši svom tvorcu popularnost i međunarodno priznanje.

Novac dobijen uz nagradu čuvene organizacije „TED” koja je dodatno promovisala njegov rad, Mitra je iskoristio za otvaranje sedam laboratorija za učenje koje je nazvao Škole u oblaku. U njima je ispitivao učenje u samoorganizovanim sistemima kao fenomen u povoju.

Rezultati tog oglednog projekta izloženi su u ovoj, po mnogo čemu revolucionarnoj knjizi. Oni dovode u pitanje uvrežene koncepcije nastavnih planova i programa, kao i ispitivanja učenika i značenja pojma „znanja” u HHI veku, u eri interneta.

Škola u oblaku stoga ima potencijal da bude presudna knjiga o obrazovanju naše savremenosti – Slobodna deca Samerhila naše generacije, koja se suočava sa novim obrazovnim izazovima u kojima je nemoguće zaobići presudan uticaj tehnologije.

Sugata Mitra je otuda jedan je od najznačajnijih savremenih mislilaca u oblasti obrazovanja. Penzionisao se na poziciji profesora edukativnih tehnologija na Univerzitetu Njukasl 2019, a sada je nezavisni istraživač, govornik i autor, globalno najpopularniji po ogledu Kiosk znanja  iz 1999. godine i govorima koje je o tom iskustvu održao na čuvenoj TED platformi.

Ovaj doktor fizike, mnogo poznatiji po svom oglednom promišljanju obrazovanja, dobitnik je velikog broja nagrada i nosilac počasnih doktorata u mnogim zemljama. Njegova interesovanja uključuju dečje obrazovanje, rad na daljinu, samoorganizaciju sistema, kognitivne sisteme, kompleksne dinamičke sisteme, fiziku i polje ljudske svesti, čineći ga modernom renesansnom ličnošću i intrigantnim izvorom ideja u različitim oblastima.

EDUKA NA 65. MEĐUNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNjIGA

/in /by

PREDSTAVLjANjE NOVIH NASLOVA IZ EDICIJE PEDAGOŠKA RASKRŠĆA IZDAVAČKE KUĆE EDUKA

Sreda, 26. oktobar, 17 časova, Sala „Vasko Popa”

Sugata Mitra, ŠKOLA U OBLAKU

Knjiga fizičara i univerzitetskog profesora, jednog od najznačajnijih savremenih mislilaca u oblasti obrazovanja, dovodi u pitanje uvrežene koncepcije nastavnih planova i programa, kao i ispitivanja učenika i značenja pojma „znanja” u HHI veku, u eri interneta.

O knjizi govore urednice Monja Jović i Jelena Žurić.

 

Četvrtak, 27. oktobar, 11 časova, Sala „Vasko Popa”

Dobrila Grujić, RODITELj IZ DUŠE

Knjiga autorke koja je gotovo četiri decenije rada posvetila zaštiti dece i porodice u oblastima predškolskog vaspitanja, populacione politike, porodično-pravne i socijalne zaštite predstavlja dragoceni vodič svima onima koji žele da zaista doprinose valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, na razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, njegovih želja i potreba – autorka ne zapostavlja ni složenost pozicije odraslih i njihove zahtevne i odgovorne uloge.

O knjizi govore autorka mr Dobrila Grujić i dr Slavica Đukić Dejanović. Voditelj programa je urednica Jelena Žurić.

PROGLAŠENjE REZULTATA KONKURSA ČAS ZA UGLED 8 IK EDUKA I DODELA NAGRADA

Četvrtak, 27. oktobar, 13 časova, Sala „Vasko Popa”

Drage koleginice i kolege, pozivamo vas da zajedno odamo priznanje svim autorima koji su se ove godine naročito istakli svojim pripremama za ugledne časove i čestitamo kolegama čiji su radovi nagrađeni.

Budite sa nama, kao i ranijih godina na Sajmu, uveličajte našu svečanost dodele nagrada i pohvalnica!

Profesorke informatike: Hibridna nastava doprinosi kvalitetu nastave i ostvarivanju ishoda

/in /by

Kao i svaki put kad se nešto u obrazovnom sistemu i planu i programu nastave menja, postoje oni koji promene dočekaju sa uzbuđenjem, ali i oni koji su skeptični. Tako je bilo i kada je odlučeno da se predmet Digitalni svet uvede kao obavezan predmet za đake od prvog razreda. Uvođenje ide postupno, pa je tako ove godine na redu treći razred.

Priprema udžbenika za predmet koji ranije nije postojao i približavanje pojma digitalizacije i sveta tehnologije učenicima od prvog do četvrtog razreda, veliki je izazov.

Za izdavačku kuću Eduka, udžbenike za ovaj predmet pripremale su Katarina Veljković, jedna od dobitnica nagrade za Najboljeg edukatora, inovator u nastavi i profesorka koja tehnologiju koristi u svojoj učionici od prvog dana i Katarina Aleksić, nastavnica informatike u OŠ “Branislav Nušić” i dobitnica brojnih nagrada iz sfere metodike nastave informatike.

Povod našeg razgovora sa dvema nastavnicama i autorkama je upravo izlazak udžbenika Digitalni svet za treći razred osnovne škole.

Posle dve godine od uvođenja predmeta Digitalni svet, kakav je vaš utisak? Da li je uvođenje ovog predmeta bilo dobar potez?

Uvek je dobro uvesti predmet koji će deci razjasniti, tačnije približiti svet u kome zapravo žive. Škola više nije mesto koje ekskluzivno nudi nove sadržaje. Danas o bilo kojoj temi svako od nas može da sazna jako brzo. To jeste jedna vrsta površnog informisanja, međutim sasvim je dovoljna za odluku da li je to nešto što nas interesuje ili nas ne interesuje. Znači, ako želimo da razumemo i saznamo nešto što se nalazi u sferi našeg interesovanja, mi smo onda motivisani da zaronimo dublje, istražimo dalje, učimo više, sa više napora i predanosti. A, ukoliko je to nešto zaista na nivou na kom je potrebno samo da budemo informisani, onda škola zbilja gubi trku i smislu ekskluziviteta.

Dakle, nastavnik nije taj kod koga je znanje, posebno činjenično, tako da škola u tom smislu i gubi svoju tradicionalnu ulogu i pomera je u jedno novo područje. A, čini nam se da predmet Digitalni svet zapravo pomaže učenicima da dobro razumeju u kakvom su se to svetu našli. Jer, taj svet u kome mi trenutno živimo nužno nije baš po meri ni roditelja naših učenika, a o bakama i dekama da i ne govorimo.

Da, mislimo da je to dobar potez što je predmet uvršten u Program nastave i učenja za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, i mislimo da je njegova koncepcija takva kakva je zapravo odgovarajuća, jer mnogo toga što se uči u Digitalnom svetu je bazirano na heurističkom razgovoru, na onome šta učenici donose u školu iz svog svakodnevnog iskustva i onome što nastavnik ima da im ponudi kao argumentaciju zbog čega je nešto eventualno opasno, zbog čega nešto nije tačno i slično.

Koliko je bilo teško kreirati udžbenike za predmet koji se tek uvodi?

Uvek je izazovno pisati udžbenike koji se tiču digitalnog, zato što papir i ekran nikako nisu baš u prirodnoj korelaciji. Udžbenici koji se tiču digitalnog uvek treba da budu tu da zadrže onaj humanizovan prilaz učenju.

Kad otvorite udžbenike koje smo nas dve kreirale, videćete da se tu dete mnogo pita, da se za svaku stvar nekako okrećemo ka lokalnoj sredini i tome šta digitalna tehnologija u ovom trenutku može da doprinese, kako bi se unapredio život u zajednici. Naravno da ne očekujemo od dece tog uzrasta da naprave velika dela u smislu poboljšanja kvaliteta života, ali računamo na to da mogu da naprave nekakvu pokretnu sliku, da ta pokretna slika bude relevantna za to gde žive, da može da ukaže, recimo, na divlje deponije, na smeće koje treba da odlažemo tamo gde je predviđeno, ili bilo šta slično tome.

To su te neke stvari koje kroz ona znanja koja su stekli na časovima digitalnog sveta mogu trenutno da primene. Naravno da je potrebna pomoć odraslih, ali dete mora da bude taj inicijator, pokretač promena, jer je kod dece zapravo digitalni svet onaj koji poznaju i u kome žive.

Šta je bio najveći izazov prilikom rada na udžbenicima za predmet Digitalni svet?

Udžbenici za predmet Digitalni svet su od velikog značaja. Pre svega, kada nastavnici misle na digitalno, njima su u fokusu digitalne veštine, ali ne i digitalne kompetencije, kao skup znanja, veština i stavova. Njihov fokus je zapravo na onom delu koji se odnosi na to kako se dete ili odrasla osoba vešto snalaze u korišćenju digitalnih uređaja. Zato su udžbenici izuzetno važni, jer oni pomeraju taj fokus sa veština na znanje i stavove. Stavovi su posebno važni.

Uvek slušamo i kroz servise javnog informisanja da mnoge opasnosti vrebaju u digitalnom svetu. Međutim, nije proporcionalno zastupljeno i promovisanje onog dobrog i pozitivnog što digitalni svet nudi. Malo se piše i govori o tome kako možemo da zaradimo za život, zašto je digitalna ekonomija drugačija od tradicionalne ekonomije, zašto su novi poslovi u svetu u sferi digitalnog, zašto digitalno toliko utiče na sve profesije i u značajnoj meri ih menja.

Još jednom podvlačimo: udžbenici su veoma važni zato što signaliziraju pre svega nastavniku da je digitalni svet, svet koji mi sada, ovog momenta oblikujemo i da od naših stavova, vrednosnih sudova i onoga šta smatramo da jeste za našu dobrobit možemo da imamo uticaj.

Koji je pravi način da digitalno opismenimo decu? Mnogi veruju da deci treba davati pristup uređajima vrlo rano, kako bi rasli u skladu sa vremenom u kom će živeti. Da li je baš tako?

Teško ćete naučiti dete da vozi bicikl ukoliko na bicikl ne sedne. Nemamo utisak da je realno i moguće da nekakva znanja, veštine, stavovi vezani za digitalni svet mogu da budu spolja doneti, a da dete nema nikakav dodir ili iskustvo u vezi toga.

Postoje brojne publikacije o tome koliko deca treba da budu ispred ekrana, koliko rano deca treba da dođu u dodir sa digitalnim uređajem. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je pre par meseci objavio pet priručnika po nazivom „Vreme ispred ekrana“, gde se za različite uzraste jasno prikazuje koliko vremena je dovoljno provesti u korišćenju digitalnih uređaja. Dakle, ovde nije u pitanju to da li je potrebno dati detetu digitalni uređaj jer dete živi okruženo digitalnim uređajima. Jako je važno staviti ih u kontekst jednog života koji od digitalne tehnologije uzima ono zbog čega se digitalna tehnologija koristi kao pozitivna sila, a ne kao nešto što „jede“ vreme te dece. Ne verujemo da je moguće učiti o digitalnom svetu, a da se ne koriste digitalni uređaji, da se priča sa neke prevelike distance. Ali, svakako mislimo da je jako važno da interakcija dece sa digitalnim uređajima bude vremenski ograničena i duboko smislena, takva da ona pokazuje učenicima da to što uče je zapravo njima korisno sada u ovom trenutku u svetu u kome žive.

Koliko važnim smatrate upotrebu digitalnih alata u nastavi?

Tehnologija u nastavu može da bude integrisana na tri različita nivoa. Onaj koji je najčešće zastupljen jeste tradicionalna nastava obogaćena tehnologijom. To je upotreba nekakvih interaktivnih igara, kvizova i slični programi koji se koriste u učionici za vreme trajanja tradicionalne nastave.

Ponekad, to što je tako sjajno, šareno, šljašti ili se prikazuje veoma privlačno, može da bude jedan ozbiljan distraktor, može da odvoji učenika od saznajnog procesa.

Dakle, upotreba tehnologije mora da bude mudra u korist učenika i u školskom kontekstu mora da bude jasno okrenuta prema konstrukciji znanja.

Drugi vid integracije digitalne tehnologije u proces nastave i učenja jeste onlajn nastava, ali to nema nikakve veze sa kovid iskustvom, odmah da napravimo distancu. Ono što je naučno zasnovan princip onlajn nastave nije nigde u svetu sprovedeno tokom kovida, tako da jasno želimo da komuniciramo da ne postoji znak jednakosti između onoga što je kvalitetna onlajn nastava i onoga što se u praksi naše planeta dešavalo tokom pandemije. Ali, moramo takođe reći da je tehnologija upotrebljena kao medijum pomoću koga se zapravo obrazovanje na daljinu realizovalo. Ovaj drugi model, nije preporučen model u douniverzitetskom obrazovanju jer je njegova najslabija karika zapravo taj socijalni konstrukt, koji izostaje u onoj meri koliko je dobar za taj razvojni moment mladih ljudi.

Treći oblik je hibridna nastava, to je onaj pravac u kome savremeni obrazovni sistemi rastu. Dakle, to je ono što se dešava kada kombinujete onlajn učenje i tradicionalnu nastavu. To je jedan fleksibilan model nastave i učenja koji doprinosi povećanju kvaliteta nastave, koji doprinosi dosezanju ishoda i koji zapravo omogućava da učenici imaju jedno ozbiljno savremeno, dobro, puno obrazovno iskustvo.

Smatramo da je izuzetno važno da škola poseduje obrazovanju namenjen sistem za upravljanje učenjem, poput Mudla, a ne da koristi nekakva rešenja koja su sprovedena na brzinu iz biznis okruženja. Dakle, treba da koristi jedan valjan alat i da u okviru tog alata zapravo gradi jednu solidnu, dobru podršku učenju, koja će učenicima uvek biti dostupna.

Na kraju, da li pripremate i udžbenike za Digitalni svet za treći razred?

Udžbenik za treći razred predmeta Digitalni svet je u finalnoj fazi izrade. On prati strukturu kakvu su imali udžbenici za prvi i za drugi razred. Mnogo toga je okrenuto aktivnom razmišljanju, mnogo toga je u udžbeniku u preispitivanju situacija iz svakodnevnog života. Kroz udžbenik podstičemo učenike da digitalna tehnologija bude njima na korist, a ne da budu robovi digitalne tehnologije. Učimo ih da mudro biraju, rade stvari koje doprinose kvalitetu života. Kroz udžbenik izgrađuju samoregulaciju u učenju. Zahvaljujući iskusnom ilustratoru, veoma smo zadovoljne kako naši udžbenici izgledaju, a nadamo se da su u isto vreme zadovoljni i učenici i njihovi nastavnici.

Izvor: Zelena učionica

Dr Jelena Žurić: Ako nam je stalo do sopstvenog rečnika i kulture govora, preostaje nam da čitamo

/in /by

Izdavačka kuća Eduka nedavno je objavila i nekoliko novih udžbenika za srednjoškolce, među kojima i izdanja za srpski jezik. O tome kako su pripremali nove udžbenike, šta su sebi, kao urednički tim, postavili za cilj prilikom pisanja sadržaja, ali i koliko je zapravo negovanje kulture govora važno, razgovaramo sa dr Jelenom Žurić, profesorom Srpskog jezika i književnosti, autorkom i urednicom Eduke.

Deo ste tima Izdavačke kuće „Eduka” koji brine o tome da udžbenici budu napisani jezikom koji će za đake, istovremeno, biti jasan i razumljiv, ali ujedno doprineti razvoju njihove jezičke kulture. Koliko je taj posao, u eri digitalne revolucije, brze komunikacije i skraćenica – težak?

Postavili ste koliko aktuelno toliko i važno pitanje. Razume se, govorimo o jeziku i stilu udžbenika i o mogućim problemima u njihovom shvatanju i prihvatanju bez obzira na to da li je reč o osnovcima ili srednjoškolcima. Rekla bih da tu kod nas nema velikih dilema, jer postoji standard koji i te kako poštujemo: književni jezik i naučno-popularni stil – prilagođen uzrastu učenika.

To podrazumeva jasnost i preglednost u izlaganju, uz najvišu moguću komunikativnost i uspostavljanje interaktivnosti u svojevrsnom dijalogu koji autori vode sa učenikom. Međutim, moramo da budemo svesni i toga da je problem o kome govorimo postojao oduvek. Dakle, svesni smo da se isto pitanje postavljalo, recimo, i pre pedeset godina, da je i u tadašnjim udžbenicima bilo mnogo reči nepoznatih tadašnjim đacima (ljubiteljima stripova i rok muzike, npr.). Upravo je na udžbenicima, kao bazičnim nastavnim sredstvima, odgovornost za kvalitetno obrazovanje, sticanje opšte kulture i duhovni i intelektualni razvoj učenika. 

U procesu učenja bilo kog predmeta učenici pre svega ovladavaju jezikom, bogate svoj rečnik i razvijaju sopstvenu usmenu i pismenu kulturu izražavanja. Prema tome, ne možemo, a ne bi ni valjalo, da jezik udžbenika u potpunosti prilagođavamo pretpostavljenom vokabularu učenika. Time bismo omalovažili sposobnosti učenika i, istovremeno, suzili njihov prostor za učenje jezika i bogaćenje rečnika.

O čemu urednički tim IK „Eduka” razmišlja kad priprema izdanja za srpski jezik, kako za osnovce tako i za srednjoškolce?

Osim glavnog i odgovornog urednika i dve predmetne urednice (Monje Jović i mene), naš tim čine mnogi autori, recenzenti i evaluatori, među kojima su kolege iz osnovnih i srednjih škola, kao i sa univerziteta. Veoma nam je važno da aktuelni plan i program pretočimo u naučno i stručno, metodički utemeljene udžbenike – koji su u saglasnosti sa živom, najkvalitetnijom mogućom, nastavnom praksom. Nije slučajno što su mnogi naši autori nastavnici, ili su to bar jedno vreme bili.

Verujemo u to da u obrazovanju, u celini, treba podizati, a ne spuštati lestvice. Udžbenik ne treba da zadovoljava samo osnovni i srednji nivo standarda postignuća, a da napredni nivo bude zastupljen u malom procentu. Nastojimo da bude dovoljno podsticajan i izazovan i svim učenicima i nastavnicima. Verujemo kako smo uspeli da svojim udžbenicima za Srpski jezik i književnost podstaknemo učenike na kritičko mišljenje, istraživačko učenje i na sve vrste autentičnog stvaralačkog izražavanja. Jasno je, i za kreativnu nastavničko-učeničku saradnju.

Kad smo kod plana i programa, iz vašeg ugla, da li je on baš onakav kakav treba da bude ili biste nešto ipak menjali kad je srpski jezik u pitanju?

Osetljivo pitanje. Verovatno bi svaki od urednika, autora ili nastavnika imao različiti odgovor. Čini mi se da neću mnogo pogrešiti ako izdvojim nekoliko opštih zapažanja u vezi sa planom i programom. Na stranu što su istovremeno, godinu za godinom, reformisani programi za dva razreda u dva ciklusa obrazovanja (prvi i peti razred, pa drugi i šesti itd.) i da je malo vremena ostajalo autorima da rade na udžbenicima. Osim toga, zbog kašnjenja programa za gimnazije (i već poznate nesuglasice u vezi sa sadržajem u programu književnosti, na primer) – cela jedna generacija gimnazijalaca završila je školu po reformisanom, novom programu, ali praktično bez udžbenika. 

Kada je reč o samom programu, možemo da govorimo o vrlinama i manama. Dobro je što su sada, na primer, srednjoškolci u prilici da u čitankama saznaju o delu Tomasa Mana, Selina, Džojsa, Virdžinije Vulf, između ostalih, ili, posle Pekića, Kiša i Pavića, o delima naših savremenih pisaca Gorana Petrovića, Davida Albaharija, Vladimira Pištala, Vladimira Tasića i drugih. Neprocenjivo je i to što se obrađuju Njegoševa „Noć skuplja vijeka” i „Spomen na Ruvarca” Laze Kostića, ili, uz poemu „Gavran”, i Poove pripovetke. Dobro je i što se ne smanjuje broj naslova iz obaveznog i izbornog programa domaće lektire u osnovnoj školi.

Čini mi se kako nije dobro da se ista dela nađu prvo u osnovnoj, pa zatim u srednjoj školi, kao roman Mamac Davida Albaharija, putopisne reportaže sa Krfa Miloša Crnjanskog ili „Plava grobnica” Milutina Bojića. Umesto romana Mamac, kome je zaista mesto u četvrtom razredu srednje škole, osmaci su mogli da čitaju roman Marke, koji je Albahari i namenio mladim čitaocima, ili neku od mnogobrojnih priča ovog vrsnog pripovedača. Tu bi više odgovarao i odlomak iz romana Gec i Majer, kad već postoji tema Holokausta i nadovezuje se na pisma Hilde Dajč. Ne čini nam se ni srećno rešenje da poezija Momčila Nastasijevića „sklizne” u izborni program, dok je u obaveznom njegova pripovetka, kao da se rukovodilo stepenom komunikativnosti. To je program za gimnazije i, shodno tome, ne bi trebalo izostaviti jednu od najznačajnijih pesničkih poetika u istoriji srpske književnosti. Slično je i sa Stevanom Raičkovićem – umesto Kamene uspavanke, tu su sada Zapisi o Crnom Vladimiru. Ali je dobro što je konačno Ivan V. Lalić u programu i osnovne i srednje škole.

Program iz književnosti treba da, u većini, sadrži dela klasika, najvećih pisaca domaće i svetske književnosti.

U tom smislu, potpuno delimo stav Milovana Danojlića: „Pojedina ozbiljna dela, kao što rekoh, s vremenom bivaju prozirnija, dok deca intelektualno napreduju, pa su i tu moguća neočekivana približavanja. Ni kriterijum razumljivosti, najzad, ne treba postavljati prestrogo: i mi, odrasli, pri čitanju mnoge stvari samo naslućujemo, druge nam promiču, a neke tek pri ponovnom susretu otkrivamo. U svakom slučaju, korisnije će biti ako neki dvanaestogodišnjak čita Odiseju ili Rat i mir nego detinjaste pesmice specijalizovanog dečjeg pisca koje mu škola, društvo, loši pedagozi, neobrazovani roditelji i trgovci, udruženim snagama, nameću. Naša opsesija razumljivošću i razumevanjem preterana je.” Važno je a ne samo zanimljivo na ovom mestu preneti komentar Danojlićevog stava koji potiče od moje bivše učenice, danas izuzetne profesorke književnosti: „Ja sam primer deteta koje je od petog osnovne stasavalo uz velikane. Nije stvar potpunog razumevanja već slućenja značenja, ali je suština u dubini doživljaja i strasti mladog bića prema lepoti. Ta strast se prenosi, kasnije, u učionici…”

Program iz jezika, pravopisa i jezičke kulture uglavnom je na mestu. Ostaje samo i dalje nevolja sa malim brojem časova u redovnoj nastavi. Udruženi napori više institucija angažovanih na rešavanju tog problema još uvek nisu dali rezultate. Teško da će se, nažalost, ostvariti san o natpredmetnom statusu… A odavno onespokojava i nedovoljna pismenost naših fakultetski obrazovanih ljudi. No, to je posebno pitanje.

Novi udžbenici za srednjoškolce su tu, pa nam recite šta ih to izdvaja i na šta ste najviše ponosni kad je reč o tim novim izdanjima?

Najlepše od svega jeste to što nam se javljaju zadovoljne kolege. Zanimljivo je čak i to da smo u jednom nastavničkom glasanju o kvalitetu čitanki za srednju školu dobili najviše glasova. Međutim, mi vrlo kritički sve to posmatramo i težimo neprekidnom razvoju i inovacijama, koje prate damare nastave. Gramatike Duške Klikovac su izvanrednog kvaliteta, premrežene vežbanjima i zadacima, nezaobilazne za negovanje kritičkog mišljenja, osećaja za jezik, bogaćenje rečnika i jezičku kulturu. Čitanke su opremljene slojevitom metodičkom aparaturom koja, u prvom redu, pouzdano vodi kroz tumačenje književnog dela, određene poetike, umetničke epohe i kulture, a onda – pomoću naloga Izaberi zadatak – podstiče učenike da, u skladu sa sopstvenim afinitetima i sposobnostima odaberu temu kojom će se baviti, kao i oblik i način obrade. Ne treba zanemariti stvaralački potencijal koji učenici poseduju u tom uzrastu i mnoge talente kojima raspolažu, a može se desiti da ih nikada u školi ne otkriju jer nije bilo odgovarajućeg podsticaja.

Dakle, naš je stav da nikako ne treba davati samo jednu temu posle obrade nekog književnog dela (ni u okviru odeljenja, a kamoli celoj generaciji!). Valjalo bi učenicima ponuditi da govore i pišu (to je osnova), ali i da glume, recituju, dramatizuju, skiciraju, likovno ilustruju, komponuju, režiraju kratki dokumentarni ili igrani film. Korelativno-integrativni, odnosno interdisciplinarni pristupi nezaobilazni su i podrazumevaju se (akreditovan nam je i seminar sa radionicama tog tipa). Naše čitanke već u štampanom udžbeniku sadrže linkove koji učenike vode u galerije, muzeje, digitalne biblioteke (Biblioteka Matice srpske, Narodna i Univerzitetska biblioteke i dr.), koji omogućavaju posetu sajtu značajnih zadužbina, čitanje relevantnih književnih i naučnih tekstova i časopisa, slušanje radio emisija, gledanje filmova, televizijskih emisija, snimaka pozorišnih predstava, ali i predavanja… Sve to, u punoj meri, i sa bogatim izborom alata kojima sami nastavnici mogu da kreiraju svoju verziju udžbenika – postoji u našim digitalnim udžbenicima na prestižnoj Mozaik platformi, i to za sve razrede osnovne i srednje škole.

Šta smatrate najvažnijim zadatkom nastavnika srpskog jezika?

Da nikada ne prestane da voli ljude, jezik, književnost i svoj poziv, koji nije posao nego misija. Da ga ne obeshrabri (večni) ponižavajući materijalni/društveni položaj. Da istraje u ljubavi, posvećenosti i entuzijazmu. Da ne bude opterećen razumevanjem i razumljivošću i da ne zaboravi, kako reče moja učenica, da čitanje vrhunskih književnih dela nije pitanje potpunog razumevanja već slućenja značenja, i da je suština u dubini doživljaja i strasti mladog bića prema lepoti. Ta strast sigurno postoji, i treba je razgorevati.

Da li žargon, način izražavanja i veliki broj stranih reči koji imamo danas štete srpskom jeziku i njegovom negovanju, ili je toga bilo oduvek samo se nije pridavala pažnja?

Vi ste već donekle odgovorili na pitanje. Od kada postoje književni jezici, i ne samo kod nas, postoje tzv. variranja (ili raslojavanja) tih jezika. U osnovi, imamo književni (standardni, normirani) jezik i (raz)govorni jezik. Teritorijalno posmatrano, tu su dijalekti, a socijalno – sociolekti, u koje spada i žargon. U žargonskim rečima ispoljava se neiscrpna inventivnost, i duhovitost, govornika (kao primer, nastavnici mogu da koriste izvode iz knjige Žargon ili, o slivenicama, Sarmagedon u Mesopotamaniji Ranka Bugarskog). Veoma su važni funkcionalni stilovi – književnoumetnički, naučni, administrativni. Sve to govori o bogatstvu i moći jezika, o njegovoj slojevitosti i raznolikosti.  Nije dobro kada se jezikom šalju nepristojne, primitivne poruke, kao ni kada zavlada birokratizacija jezika. O problemima sa žargonom i birokratizacijom uveliko se govori (i piše) najmanje poslednjih pedesetak godina.

Pozajmljenica je uvek bilo (čak i u praslovenskom) i to je sasvim prirodno. S druge strane, štetni su i jezičko čistunstvo (purizam) i nekritičko, pomodarsko, kvaziprestižno posezanje za stranim rečima (i stranim konstrukcijama, obično engleskim). Prestižno mesto zauzima književni jezik. I jezik književnog dela (koji nije isto što i književni jezik), jer su veliki pisci neprevaziđeni jezički stvaraoci. (Otuda u našim čitankama za srednju školu obavezno postoje tekstovi o jeziku pisaca.)

Ako nam je stalo do sopstvenog rečnika i kulture govora (odnosno duhovnog razvoja), preostaje nam da čitamo. Pritom, treba da smo svesni i lepote i vrednosti „maternje melodije”, govora i dijalekata sopstvenog zavičaja.

Jasno je da treba voditi brigu o jeziku. U negovanju jezičke kulture, usmene i pisane kulture izražavanja, najvažniju ulogu imaju nastava srpskog jezika i književnosti, nastavnici i udžbenici (i oni za druge predmete!), a onda i štampani i elektronski mediji u kojima postoje lektori. Ne bi trebalo odustati od zahteva za više časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi, kao i za uvođenje predmeta Srpski jezik i jezička kultura na fakultete.

 

izvor: Zelena učionica

PRIJAVITE SE ZA EDUKIN VEBINAR I UPOZNAJTE SE SA ŠTAMPANIM I DIGITALNIM UDžBENICIMA MATEMATIKE ZA 8. RAZRED!

/in /by
Drage nastavnice i nastavnici matematike,
Ove godine birate udžbenike za osmi razred sa kojima ćete se družiti naredne četiri godine. Tim povodom imate priliku da pogledate naš vebinar i upoznate se sa kvalitetom naših novih štampanih i digitalnih udžbenika matematike za osmi razred. Uverite se zašto Edukini udžbenici dugi niz godina spadaju u najomiljenije među vašim kolegama i učenicima. Osmišljeni su prema novom nastavnom programu te predstavljaju kreativnog saveznika u učionici. Svedoče o posvećenom radu naših urednika i autora, koji su mahom vaše kolege iz realne učionice.

Prijava za vebinar:
petak, 11.3.2022. u 19.30č, Edukini udžbenici: Matematika za 8. razred osnovne škole autorki Radice Karović i Suzane Ivanović

Udžbenik je zasnovan na konstruktivstičkoj teoriji učenja, jer se uzimaju u obzir iskustva u svakodnevnom životu, interesovanja i znanja koja učenici imaju. Naime, novi pojam se u svakoj lekciji uvodi kroz motivacioni primer (Fiskalni račun, Planiranje učenja, Milošev razvoj, Administartivna zabrana, Gigabajt, Elenin zadatak, Eksperiment, Matematička sekcija, Navigacija, Pijac, Cilindar, Fišek…). Uspostavljena je međupredmetna korelacija (Informatika, Biologija, Istorija, Fizičko vaspitanje…)  kao i korelacija u okviru predmeta u skladu sa novim nastavnim sadržajima (Ortogonalna projekcija – geometrijska tela, geometrijska kretanja pomoću izometrijskih transformacija). Afirmiše različite metode učenja i učenje kroz različite oblike rada – projektni zadatak na zadatu temu, problemski zadatak, pri čemu se utiče na razvijanje kompetencija učenika, počev od kompetencija za učenje, rad sa podacima, digitalne kompetencije (plan projekta), preduzetništvo (motivacioni primer), itd. Kroz testove (provera znanja) učeniku se omogućava da prati sopstveni napredak u učenju, a korisni su kako na časovima obrade, tako i za kratak uvod na narednom času. Upućuje na korišćenje različitih izvora i vrsta informacija i motiviše i podržava samostalno učenje i podstiče interesovanje za matematiku (vežbamo, poluprogramiran materijal, projektni zadatak). Koriste se slobodni softverski alati gde god je to moguće (Geogebra).
Zadaci u udžbeniku i zbirci podstiču kritičko i stvaralačko mišljenje.
Na kraju svake teme u zbirci je dat problemski zadatak koji ima graduiranu strukturu, tako da se zahtevi usložnjavaju do nivoa kreativnosti. Udžbenik sadrži veliki broj primera osnovnog nivoa koji podstiču radoznalost i motivišu učenika da se oproba u rešavanju složenijih zadataka. Takođe, ima i više nego dovoljno primera naprednog nivoa koji su odlična podrška takmičarima. Komplet je praćen digitalnim udžbenikom na prestižnoj Mozaik platformi, obogaćen velikim brojem multimedijalnih sadržaja i interaktivnih zadataka.

Uverite se i sami. Vidimo se na vebinaru!
Vaša Eduka

NOVI TERMIN – PRIJAVITE SE ZA EDUKIN VEBINAR I UPOZNAJTE SE SA ŠTAMPANIM I DIGITALNIM UDžBENICIMA ZA 4. RAZRED!

/in /by
Drage učiteljice i učitelji,
Ove godine birate udžbenike za četvrti razred sa kojima ćete se družiti naredne četiri godine. Tim povodom imate priliku da pogledate naš vebinar i upoznate se sa kvalitetom naših novih štampanih i digitalnih udžbenika za četvrti razred. Uverite se zašto Edukini udžbenici dugi niz godina spadaju u najomiljenije među vašim kolegama i učenicima. Osmišljeni su prema novom nastavnom programu te predstavljaju kreativnog saveznika u učionici. Svedoče o posvećenom radu naših urednika i autora, koji su mahom vaše kolege iz realne učionice.

Prijava za vebinar:
Zbog popunjenosti termina za četvrtak, 10.3.2022.  organizujemo još jedan termin:
ponedeljak, 14.3.2022. u 19.30č, Nova generacija Edukinih udžbenika za 4. razred osnovne škole

           Edukini udžbenici za četvrti razred

  • Pisani su jasnim i razumljivim jezikom.
  • Oslanjaju se na predznanja učenika
  • Zadaci u njima su prilagođenirazličitim nivoima znanja.
  • Podržavaju različite tehnike učenja i razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje
  • Obezbeđuju dovoljno prostora za rad učenika u udžbenicima.
  • Likovno-grafička struktura udžbenika je privlačna, a ilustracije prate i dopunjuju sadržaje.
  • Uz udžbenike dolazi bogata podrška za nastavnika, sveobuhvatan paket didaktičko-metodičkih materijala koji olakšavaju rad i pružaju podršku kako u učionici, tako i tokom planiranja i pripremanja nastave.

Svi udžbenici su digitalno podržani, jednostavno im se pristupa sa bilo kog uređaja.

  • „Eduka” ima veoma funkcionalne i likovno-grafički privlačne interaktivne digitalne udžbenike sa mnogo multimedijalnih sadržaja. Sadržaji su pregledno strukturirani i dostupni na svim ekranima (desktop i laptop računari, tableti, telefoni). Poseduju visok nivo interaktivnosti (uz naloge i zadatke u lekcijama i testove za proveru).
  • Ispunjeni su multimedijalnim sadržajima: animacijama, audio-vizuelnim sadržajima, galerijama slika, filmovima.
  • Predstavljaju funkcionalnu i optimalnu podršku štampanim udžbenicima, pogodni su za samostalni rad učenika i za rad na času.
  • Praćeni su podrškom za nastavnika (npr. interaktivnim kontrolnim zadacima za proveru znanja i dr.)
  • Nastavnik može organizovati rad na daljinu.

Uverite se i sami. Vidimo se na vebinaru!
                                                                                                                           Vaša Eduka

Monja Jović i Jelena Žurić: Dan maternjeg jezika – šta je potrebno da bi srpski jezik u školama dobio mesto koje mu pripada

/in /by

Međunarodni dan maternjeg jezika i njegova prigodna obeležavanja predstavljaju još jednu priliku da se osvrnemo na aktuelnu situaciju u vezi sa statusom srpskog jezika u našoj zemlji.

Višegodišnji napori i inicijative najviših naučnih i kulturnih institucija kao i istaknutih pojedinaca da se srpskom jeziku omogući natpredmetni status početkom ove godine su se, više nego ikada ranije, približili svome cilju. To znači da ćemo, najverovatnije, poput nekih drugih evropskih zemalja, imati više časova maternjeg jezika odnosno srpskog jezika i književnosti u osnovnoškolskoj i srednjoškolskoj nastavi, pre svega. Dobro je i to što se razmatra uvođenje predmeta Srpski jezik i jezička kultura na nekim fakultetima (van filoloških), kao i obaveze polaganja ispita iz poznavanja srpskog jezika i pravopisa za nastavnike koji predaju druge predmete i za direktore – kako je već praksa u Italiji, Francuskoj i drugim evropskim državama, na primer.

Jasno je da je sticanje jezičkih kompetencija u korenu svih znanja i temelj duhovnog razvoja i kulture. Otuda se nastavnički poziv može posmatrati kao svojevrsna misija. U praksi se, sva sreća, on neretko ostvaruje upravo tako – o čemu svedoče mnoge naše kolege svojim doslednim, posvećenim i istrajnim trudom i radom.

Naša izdavačka kuća već dve decenije svojim izdanjima udžbenika nastoji da daje pun doprinos srpskom obrazovanju i nastavnoj praksi. Ne bi bilo preterano ako bismo rekli da Srpski jezik i književnost u našoj kući već zauzima povlašćeni položaj, gotovo – natpredmetni: dovoljno je samo pogledati naslove udžbeničkih i vanudžbeničkih izdanja za ovaj predmet od prvog razreda
osnovne škole do kraja srednje škole. Uza sve to, i kao najvažnije, težište je u svima njima na čvrstoj unutarpredmetnoj korelaciji – jezika, književnosti i jezičke kulture – uz razvijanje čitalačkih navika, raznorodnih oblika mišljenja i stvaralačkih sposobnosti učenika.

Srpski jezik – Edukina izdanja za osnovne škole:

U duhu zahteva koje pred nas postavljaju moderne tehnologije i savremena nastava – poslednjih godina kreiramo digitalne udžbenike na prestižnoj Mozaik platformi, te u ovom trenutku imamo već odobrene udžbenike za sve cikluse obrazovanja. Ne treba posebno isticati koliko su takvi, multimedijalni i interaktivni, udžbenici korisni u redovnoj nastavi, a potvrdili su svoju vrednost i u aktuelnoj pandemijskoj situaciji. Mogućnost da se sadržaji
književnosti i jezika uspešno predstave u digitalnom obliku ukazuje na još jednu kreativnu mogućnost, savremeni značaj i vitalnost ovog predmeta.

Srpski jezik – Edukina izdanja za srednje škole:

Okosnica našeg interesovanja u svemu tome ostaju dete i nastavnik, budući da smo svesni da u današnje vreme kreativni duh našeg jezika najviše deci svedoče upravo nastavnici jezika i književnosti. Nega jezika i jezičke kulture u drugim oblastima života već je neko vreme nažalost zapostavljena – otuda moramo razvijati svest o značaju nastave i podržavati nastavnika u njegovim naporima, koje su nove okolnosti učinile još izazovnijim.

Naposletku – razvijanje našeg jezičkog iskustva obogaćuje naše viđenje i razumevanje sveta. Negujmo zato jezik jer tako negujemo svoj um, svoj kulturni identitet i pridajemo životu značenja bez kojih bi on izvesno bio duhovno siromašniji.

Autorke: Monja Jović i Jelena Žurić, Urednice za srpski jezik i književnost u Izdavačkoj kući Eduka

izvor: Zelena učionica

KONKURS „ČAS ZA UGLED 8”

/in /by

Izdavačka kuća „Eduka”  Beograd raspisuje nagradni

KONKURS ČAS ZA UGLED

 

Tradicionalni Edukin konkurs „Čas za ugled”, osmi po redu, otvoren je za najbolje inovativne pripreme uglednih časova u osnovnoj i srednjoj školi.

Propozicije konkursa

  1. Svaki nastavnik može da pošaljeod jedne do dve pripreme. Konkurs podrazumeva dodeljivanje nagrada za prvo mesto (60.000,00 dinara), drugo mesto (50.000,00 dinara) i treće mesto (30.000,00 dinara). Nagrađene pripreme biće objavljene zajedno sa ostalim odabranim pripremama u Edukinom zborniku najboljih priprema za ugledne časove u osnovnoj i srednjoj školi.
  2. Originalna priprema (koja nije prethodno publikovana) treba da odgovara Nastavnom programu za određeni predmet i razred i da bude u skladu sa savremenim inovativnim tendencijama u organizaciji nastave/učenja.
  3. Obavezno treba navesti udžbeničku i drugu literaturu koja se koristi.
  4. Uz pripremu je poželjno poslati i odgovarajuće elektronske prilogei dodatke(u formi koja autorima najviše odgovara), iz domena savremene organizacije nastave/učenja.
  5. Tekst pripreme treba da bude do pet strana formata: a) standardni: A4; margine 2,5 cm; b) font: Times New Roman; v) veličina slova: 12 pt; g) razmak između redova: 1,5.

Konkurs je otvoren do 30. juna 2022. godine. Rezultati konkursa biće objavljeni oko 30. septembra 2022. godine. Promocija izdanja i dodela nagrada održaće se, ukoliko to uslovi budu omogućavali, na Školski dan, u vreme Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, poslednje nedelje oktobra.

Način slanja

Elektronsku verziju rukopisa u Word formatu poslati na imejl: caszaugledrazredna@eduka.rs i caszaugledpredmetna@eduka.rs ili na adresu: Zmaja od Noćaja broj 10, 11 000 Beograd, sa naznakom ZA KONKURS ČAS ZA UGLED.

NAPOMENE: Molimo vas da u mejlu, u naslovu, napišete svoje ime i prezime, naslov nastavne jedinice i razred, a u poruci obavezno dostavite svoj broj telefona, kao i ime i adresu škole u kojoj radite. Slobodno nam se možete obratiti za sve dodatne informacije – preko imejla ili na telefone: 011/2629 903, 011/3286 443 i 011/3287 277. Pratite nas na sajtu i na Fejsbuku.

 

Želimo vam mnogo uspeha u radu, i na našem konkursu!

Srdačno,

Urednički tim „Eduke”

 

UPOZNAJTE SE SA NOVIM „EDUKINIM“ ŠTAMPANIM I DIGITALNIM UDžBENICIMA ZA OSMI RAZRED!

/in /by

Drage nastavnice i dragi nastavnici,

Izvođenje nastave je u prethodnom periodu donelo izazove na koje ste odgovarali sa velikom energijom, strpljenjem i ne manje važno – kreativnošću.

Mnogi od vas su u tom procesu naučili nove veštine, unapredili svoju digitalnu pismenost i iznova dokazali ljubav prema svom pozivu u promenjenim okolnostima rada.
Mi smo se trudili da razumemo promene koje prate vaš rad i da vas podržimo u skladu sa najvišim pedagoškim i stručnim kriterijumima. Otuda smo kreirali digitalne udžbenike za sve razrede i predmete na jednoj od najprestižnijih platformi na svetu – Mozaiku.

Kako je danas objektivno otežano da primerci naših udžbenika stignu do svakog nastavnika, ovom vam prilikom skrećemo pažnju da naše udžbenike za osmi razred, možete prelistati i upoznati se sa njihovim odobrenim digitalnim verzijama prateći sledeći link:

https://www.eduka.rs/za-nastavnike/novi-udzbenici-za-4-i-8-razred/8-razred

Takođe vam je na raspolaganju i video prezentacija udžbenika na linku:

https://www.eduka.rs/za-nastavnike/vebinari/vebinari-predmetna-nastava

Naši dosadašnji korisnici znaju zašto se godinama unazad opredeljuju za „Eduku”, domaćeg izdavača sa dvadesetogodišnjim iskustvom, koji među svojim autorima favorizuje iskusne i kreativne nastavnike, a sa korisnicima neguje prijateljstva i saradnju.

Podsećamo, ipak, zašto „Eduka”!
„Edukini” udžbenici za osmi razred:

  • Pisani su jasnim i razumljivim jezikom.
  • Oslanjaju  se na predznanja učenika.
  • Zadaci u njima su prilagođeni  različitim nivoima znanja.
  • Podržavaju  različite tehnike učenja i razvijaju  stvaralačko i kritičko mišljenje.
  • Obezbeđuju dovoljno prostora za rad učenika u udžbenicima.
  • Likovno-grafička struktura udžbenika je privlačna, a ilustracije prate i dopunjuju sadržaje.
  • Udžbenike prati bogata podrška za nastavnika, sveobuhvatan paket didaktičko-metodičkih materijala koji olakšavaju rad i pružaju podršku kako u učionici, tako i tokom planiranja i pripremanja nastave.

Svi udžbenici su digitalno podržani, jednostavno im se pristupa sa bilo kog uređaja.

  •  „Eduka” ima veoma funkcionalne i likovno-grafički privlačne interaktivne digitalne udžbenike sa mnogo multimedijalnih sadržaja. Sadržaji su pregledno strukturirani i dostupni na svim ekranima (desktop i laptop računari, tableti, telefoni). Poseduju visok nivo interaktivnosti (uz naloge i zadatke u lekcijama i testove za proveru).
  • Ispunjeni su multimedijalnim sadržajima: 3D animacijama, audio-vizuelnim sadržajima, galerijama slika, filmovima.
  • Predstavljaju funkcionalnu i optimalnu podršku štampanim udžbenicima, pogodni su za samostalni rad učenika i za rad na času.
  • Praćeni su podrškom za nastavnika (npr. interaktivnim kontrolnim zadacima za proveru znanja i dr.)
  • Nastavnik može organizovati rad na daljinu.

Prelistajte!

„Eduka” ostaje, kao i dosad, prijatelj nastavnika i učenika – prijatelj škole.