Ovako izgleda jedna obična škola u Sloveniji
U Sloveniji deca polaze u prvi razred sa 6 godina. U većim selima (2000-3000 stanovnika) skoro svake godine u prvi razred bude upisano oko 60 prvaka. Napomenuću da svako malo veće selo ima svoju osnovnu školu iako je često udaljenost između susednih škola samo 1-2 km.
Bez suvišnih komentara, zaključaka i poređenja sa osnovnim školama u Srbiji, evo za primer kako izgleda i funkcioniše jedna državna osnovna škola u Sloveniji u selu koje broji oko 2800 stanovnika.
U školu se ide samo prepodne. Nastava počinje u 08:20h.
Ispred škole je veliki obeležen parking (za roditelje), sa znakom “Zadržavanje do 10 minuta” koji se poštuje. Za osoblje škole predviđen je parking iza škole.
Stajalište za autobus je takođe ispred glavnog ulaza u školu.
Iz svih pravaca odakle deca dolaze u školu je prohodan trotoar i obeležena biciklistička staza.
Ispred škole je i veliki ograđen prostor za ostavljanje bicikla, rolera, trotineta.
Učionice za prvake su u prizemlju, a viši razredi su na spratu.
Škola ima dva sprata i savremen lift.
Učenici svih razreda se po dolasku u školu preobuvaju u baletanke ili papuče. Patike nisu dozvoljene.
Đaci ne moraju da nose knjige. Udžbenike mogu ostaviti u školi kao i opremu za fizičko, pribor za likovno…
Izdavači udžbenika i ostalog nastavnog materijala su u obavezi da imaju iste u elektronskom izdanju. Nastavnici preko kompjutera povezanog sa interaktivnom tablom kao monitorom pristupaju putem interneta e-udžbenicima tako da svi đaci prate sadržaj iz knjige na tabli.
Petkom se učenicima retko daju domaći zadaci.
U školi, i okolini škole, nema nikakvih marketa, automata sa sokovima i grickalicama niti kioska sa brzom hranom.
Svi obroci i užine se spremaju u školi, služe se u školskoj kantini ili u učionici i pripremaju se od visoko kvalitetne i proverene hrane lokalnih (domaćih) proizvođača.
Škola ima svoj med. U krugu škole je školski pčelinjak.
Cena ručka je 2,15 eur, a užine 0,8 eur. Na kraju meseca roditelj dobija račun – uplatnicu za troškove prehrane deteta. Naplaćuju se samo oni obroci koje je dete koristilo.
Učenici imaju obavezan periodičan pregled zuba kod školskog zubara i preventivno im se zalivaju fisure kao dodatna zaštita od karijesa. Ordinacija se nalazi u školi i odlasci kod zubara su u vreme nastave.
Škola u svom programu kroz časove fizičkog, dane sporta ili slične aktivnosti podstiče đake da nauče ili usavrše plivanje, skijanje, klizanje, biciklizam, planinarenje.
Velike fiskulturne sale su potpuno opremljene. Poslepodne, tokom produženog boravka dece, u fiskulturnoj sali se održavaju treninzi košarke, plesa, karatea, hip-hopa…
Toaleti za dečake, devojčice i decu sa invaliditetom, su izuzetno uredni.
Korpe za smeće unutar škole i na dvorištu su predviđene i obeležene za određen otpad: papir, ambalažu, staklo…Stara obuća i odeća se odlaže u veće posebne kontejnere na kojima piše “Tekstilko”.
Sva obaveštenja o radu škole, od značaja za učenike i roditelje, se nalaze na internet stranici škole koja se besprekorno ažurira.
Svaki roditelj, majka i otac pojedinačno, po upisu deteta u školu dobijaju svoje korisničko ime i šifru kojom se na internet stranici škole (e-asistent) uloguju kako bi videli sve o svom detetu: ocene, izostanke, primedbe, pohvale, raspored časova, izmene u nastavi, obaveštenja o takmičenjima, izletima…
O svakoj oceni i izostanku deteta se dodatno oba roditelja obaveštavaju putem sms-a.
Preko internet stranice škole (e-asistenta) roditelj može komunicirati sa bilo kojim od nastavnika, učiteljicom, direktorom i postaviti im pitanje, opravdati detetov izostanak i slično.
Za izostanak deteta iz škole do 5 radnih dana dovoljno je opravdanje koje napiše roditelj.
Školsko dvorište ima travnatu površinu, trim stazu, teren za basket i mali fudbal, igralište za najmlađe, klupe, česmu…
Kada sam najavila da ću napisati kratak tekst o školi osoblje je bilo zatečeno i odreagovalo je sa stavom: “ Ali mi smo obična škola, nismo ni po čemu interesantni za novine.” Nisam se upustila u objašnjavanje po čemu je ovakva škola posebna, ali sam poželela da u školu poput ove jednog dana idu i naša deca iz sela poput ovog, deca u Žitištu, Gajdobri, Neresnici, Vranovu, Ljigu, Prilužju, Novim Karlovcima…I da to ne bude nikakva senzacija već sasvim normalna i obična stvar.
Tamara Bižić Milanović
Izvor: Blic
