RAZGOVOR SA ZVONIMIRKOM JOVIČIĆ, magistrom metodike razredne nastave matematike i pedagoškim savetnikom, povodom prve nagrade na našem konkursu ČAS ZA UGLED 10

Zvonimirka Jovičić je magistar metodike razredne nastave matematike i pedagoški savetnik. Radi kao učitelj u Osnovnoj školi „Moša Pijade” u Žagubici. Dobitnica je nagrade „Najbolji edukatori Srbije u 2015. godini” i jedna od pobednica na nacionalnom takmičenju za svetsku nagradu „Global Teacher Prize”. Autor je priručnika za integrativnu nastavu u prvom razredu i koautor priručnika za integrativnu nastavu u trećem razredu u izdanju Izdavačke kuće „Eduka”. Autor je nagrađenih radova „Čas za ugled”, „Digitalni čas” i dobitnik specijalne nagrade povodom „Dana inteligencije 2020”. Napisala je i 26 radova koji su objavljeni u časopisima i publikacijama i 42 primera dobre prakse u nacionalnim bazama. Prezentovala je osam primera dobre prakse na stručnim skupovima. Član je Instituta za moderno obrazovanje. (Preuzeto sa sajta Instituta za moderno obrazovanje)

EDUKA: Pre nego što započnemo razgovor, želim da Vam, u ime naših urednika, još jednom čestitam za osvojenu prvu nagradu na Edukinom konkursu, desetom po redu. Zahvaljujući upravo ČASU ZA UGLED, upoznali smo se sa Vašim radom, i ovo nije prvi put da ste među nagrađenima. Ne treba posebno isticati da se i ovoga puta Vaša priprema za čas svojim kvalitetom jasno izdvojila i zauzela povlašćeno mesto. Iz beleške o Vama iz 2023. godine, koju smo preuzeli sa sajta Instituta za moderno obrazovanje, saznajemo i o drugim nagradama i priznanjima za Vaš rad. Koliko Vam znači to što su Vaša postignuća u nastavi prepoznavana u proteklim godinama i visoko vrednovana u stručnom i širem društvenom kontekstu? Koja je to vrsta motivacije u Vašem, očigledno posvećenom i kontinuiranom, radu?  

Hvala Vam na čestitkama i na lepim rečima. Znači mi što je moj rad prepoznat i visoko vrednovan. Svaka nagrada i priznanje su odraz uloženog truda, ali i podsticaj za dalji napredak. Motivisana sam željom da kreiram časove koji su inspirativni i prilagođeni učenicima, kako bi stekli što šira i dublja znanja. Posebno mi je važno da učenici vide školu kao mesto gde mogu da razvijaju svoj potencijal, kreativnost i ljubav prema učenju.

Moja najveća motivacija dolazi upravo od njih. Rad sa mladim ljudima me obavezuje da se neprestano usavršavam i budem svesna svojih odgovornosti. Stručna priznanja su, naravno, važna jer pokazuju da moj trud i inovativni pristup dobijaju odjek i u stručnoj zajednici. Oni su ujedno i potvrda da je ulaganje u kvalitetnu nastavu vredno, kao i da rad u obrazovanju ima dubok uticaj na širu zajednicu.

Često me u intervjuima pitaju da li nagrade imaju obavezujući karakter. Uvek odgovaram da svaka nagrada predstavlja ne samo čast već i odgovornost. Kada je rad nagrađen, to donosi određeni ugled, ali i obavezu da se taj standard kvaliteta održi i nadogradi. Nagrade me motivišu da budem uzor svojim učenicima i kolegama, ali i da svoj rad kontinuirano unapređujem i da se ne zadovoljim postignutim. One mi služe kao podsećanje da je svaki novi izazov prilika za profesionalni rast i doprinos obrazovnoj zajednici.

EDUKA: Iz nagrađene pripreme se veoma jasno izdvajaju elementi koji ukazuju na visoku stručnost, metodičku inovativnost, ali i Vaše stvaralačke sposobnosti, znalački i funkcionalno upotrebljene i u odnosu na uzrast učenika i s obzirom na specifičnost rada u kombinovanom odeljenju. Kako se prednosti integrativne nastave (u Vašem primeru, integrativnog dana) odražavaju na motivaciju učenika za rad, na njihovu radoznalost i saradnju?

Integrativna nastava zaista donosi mnoge prednosti koje se neposredno odražavaju na motivaciju i angažovanost učenika. Ovakav pristup omogućava učenicima da povežu znanja iz različitih oblasti, što podstiče njihovu radoznalost i čini im učenje zanimljivijim i smislenijim. Kroz integrativni dan, oni imaju priliku da praktično primenjuju ono što uče, što doprinosi dubljem razumevanju gradiva i jača njihovu samostalnost. Integrativna nastava podstiče i saradnju, jer učenici često rade u grupama i razmenjuju ideje.  Ovaj pristup omogućava mlađim učenicima da uče od starijih, a starijima pruža priliku da preuzmu ulogu mentora, čime se razvijaju njihove liderske veštine i samopouzdanje. Kada kombinujemo sadržaje, učenici shvataju kako različite teme i veštine funkcionišu zajedno, što unapređuje njihovu kreativnost i omogućava im da bolje razumeju veze između pojmova. U kombinovanim odeljenjima, integrativni dani omogućavaju nastavniku da kreira aktivnosti koje su pristupačne svim uzrastima, ali i izazovne za svakog učenika, podstičući saradnju i međusobnu podršku.

EDUKA: Prošle godine ste držali onlajn-predavanje „Emocionalna inteligencija na časovima”, čime ste jasno istakli možda i najvažnije pitanje aktuelnog vremena i savremene nastave. Sve više se poslednjih godina skreće pažnja na emocionalnu inteligenciju (iako se, na primer, uticajna Golemanova knjiga pojavila odavno). Šta naročito ističete u svom predavanju?

U predavanju „Emocionalna inteligencija na časovima” istakla sam da je razvijanje emocionalne inteligencije kod učenika od ključnog značaja za njihov celokupan razvoj. Naglasila sam važnost razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i empatije prema drugima, jer su to veštine koje pozitivno utiču na njihove odnose, učenje i opšte blagostanje.

Fokus je bio na tome kako nastavnici mogu da kreiraju podsticajno okruženje u kome učenici uče da prepoznaju, razumeju i regulišu svoje emocije, kao i na važnosti otvorene komunikacije, rešavanja sukoba i razvoja saradnje u odeljenju. Govorila sam o konkretnim tehnikama koje mogu da pomognu učenicima u izgradnji emocionalne otpornosti i samopoštovanja. Posebno je istaknut značaj izražavanja zahvalnosti, adekvatno planiranje aktivnosti i određivanje prioriteta. Smatram da je emocionalna inteligencija temelj koji omogućava učenicima da se uspešnije suočavaju sa izazovima, ne samo u školi već i u životu.

Dugogodišnji rad u učionici uverio me je u važnost emocionalne inteligencije nastavnika, koja igra ključnu ulogu u podsticanju emocionalnog razvoja učenika. Nastavnici sa razvijenom emocionalnom inteligencijom ne samo da bolje razumeju i upravljaju sopstvenim emocijama, već služe i kao uzor učenicima u tome kako se emocionalno inteligentno ponašati u različitim situacijama.

Nastavnik koji je empatičan, svestan emocionalnih potreba svojih učenika i ume da ostane smiren u izazovnim momentima, stvara atmosferu u kojoj se učenici osećaju sigurno, podržano i poštovano. Takvo okruženje ohrabruje učenike da otvoreno izraze svoja osećanja, da se suočavaju sa stresom i da razvijaju pozitivne odnose. Emocionalna inteligencija nastavnika tako postaje model koji učenici oponašaju, učeći kako da upravljaju svojim emocijama i da pokazuju poštovanje i razumevanje prema drugima. Na taj način, emocionalno inteligentan nastavnik ne samo da prenosi znanje, već aktivno učestvuje u formiranju emocionalno zrele ličnosti svojih učenika.

EDUKA: U svom radu već duže vreme koristite prednosti savremene tehnologije (IKT). Kako ste Vi sami stekli potrebna znanja, a kako se Vaši učenici snalaze u digitalnom okruženju? (Iz Vaše nagrađene pripreme, na primer, vidi se i kako u digitalnoj radionici povezujete učenike mlađeg i starijeg uzrasta u saradničke odnose, što je višestruko plodotvorno.) 

Znanja iz oblasti IKT stekla sam (i dalje stičem) kroz kontinuiranu edukaciju, samostalno istraživanje, kao i kroz obuke koje su organizovane u okviru  stručnog usavršavanja. Svesna sam važnosti digitalne pismenosti za savremeno obrazovanje, pa sam nastojala da se upoznam sa novim alatima i metodama koje omogućavaju dinamičniji i pristupačniji način prenošenja znanja.

Što se tiče učenika, oni se generalno dobro snalaze u digitalnom okruženju jer su odrastajući bili u kontaktu sa tehnologijom. Ipak, rad u digitalnim radionicama omogućava im da prevaziđu osnovnu upotrebu tehnologije i razviju nove veštine, kao što su saradnja, kreativnost i kritičko razmišljanje. U takvim aktivnostima, često povezujem učenike mlađeg i starijeg uzrasta, što je posebno plodotvorno jer stariji učenici imaju priliku da usmere i podrže mlađe, dok mlađi uče posmatrajući starije drugove.

Ovakva interakcija podstiče ne samo razvoj digitalnih veština, već i empatiju i odgovornost, što je važno za rad u kombinovanim odeljenjima. Uzajamno podučavanje i zajedničko rešavanje problema čine digitalne radionice izuzetno podsticajnim prostorom za učenje, gde tehnologija postaje sredstvo za jačanje poverenja i zajedničkog uspeha.

EDUKA: Šta biste izdvojili kao najvažnije iz svog dosadašnjeg iskustva u razrednoj nastavi? Šta biste prvo savetovali mladim kolegama početnicima?

Iz mog dosadašnjeg iskustva u razrednoj nastavi, izdvojila bih izgrađivanje poverenja sa učenicima, prilagođavanje nastave potrebama svakog učenika,  otvorenost  za učenje i spremnost da se, bez straha od neuspeha, isproba drugačiji pristup radu.

Kolegama koji su na početku karijere poručujem da je nastavnički posao pun izazova, ali i velikih nagrada. Potrebno je vreme da se nauče efikasne  tehnike upravljanja razredom i efikasne metode nastave.

Dvadeset godina radim u maloj školi u višerazrednom odeljenju. Smatram da rad sa malim brojem učenika pruža jedinstvenu priliku  nastavniku da napravi značajnu razliku u životima svojih učenika. Uz izgrađeno poverenje, prilagođavanje nastave i otvorenost za nove metode,  učitelj im može pomoći da rastu i razvijaju se ne samo kao učenici, već i kao ličnosti.

Ne smemo da zaboravimo da nastavnički rad nije samo prenošenje znanja, već i stvaranje sigurnog, inspirativnog okruženja u kojem učenici mogu da budu najbolja verzija sebe. Neka nam entuzijazam, posvećenost i kreativnost budu vodilja u ovom važnom i lepom pozivu.

Srećno svima u nastavi, sa verom u sebe i u našu sposobnost da napravimo razliku!