ZA ĐAKE: ŠTA TREBA DA ZNAMO O ISPITIVANjU I OCENjIVANjU U ŠKOLI, O NAŠIM PRAVIMA I OBAVEZAMA

ZA ĐAKE: ŠTA TREBA DA ZNAMO O ISPITIVANjU I OCENjIVANjU U ŠKOLI, O NAŠIM PRAVIMA I OBAVEZAMA

Iako nam ponekad može izgledati kao da ocena postoji samo da bismo je sakrili od roditelja, ona zapravo treba da ispuni nekoliko važnih funkcija:
•    da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja učenika;
•    da podstiče učenika na aktivni odnos prema obrazovnom procesu;
•    da osposobljava učenika za objektivnu procenu sopstvenih postignuća, kao i postignuća drugih učenika;
•    da bude pokazatelj efikasnosti rada nastavnika i škole.
Učenik osnovne škole mora biti ocenjen najmanje četiri puta tokom polugodišta – naravno, iz svakog predmeta ponaosob. Svaka ocena je javna; učenik ima pravo da zna šta je dobio, ali i zašto je dobio baš tu ocenu. Ako nastavnik odbije da obrazloži svoju odluku, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Vrste ocena

Najveći broj predmeta u osnovnoj školi ocenjuje se brojčanim ocenama – od 1 do 5. Opisne ocene („ističe se“, „uspešan“, „zadovoljava“ i slično) koriste se prilikom ocenjivanja učenika u svim predmetima u prvom razredu osnovne škole, kao i za određene predmete u kasnijim razredima (građansko vaspitanje, veronauka, zdravstveno vaspitanje…). Zaključne ocene iz ovih predmeta ne ulaze u opšti prosek učenika.

Kriterijumi za ocenjivanje

Kriterijumi za ocenjivanje učenika jesu „vrsta, obim i nivo znanja, umenja i veština i angažovanje učenika u nastavnom procesu“, pri čemu se u obzir uzimaju i ličnost učenika, njegove sposobnosti i karakteristike, ali i uslovi u kojima živi, odnosno uslovi u kojima stiče obrazovanje.
Kada je reč o predmetima koji zahtevaju posebne sposobnosti učenika (kao što je, recimo, fizičko vaspitanje), nastavnik je dužan da, prilikom odlučivanja o oceni, uzme u obzir te sposobnosti, kao i stepen spremnosti i umešnosti učenika. Ako učenik prosto nema potrebne sposobnosti (na primer, ne može da baci „medicinku“ dalje od dva metra, bez da poleti zajedno s njom), nastavnik će posebno uzeti u obzir stepen truda i angažovanja.
Učenici sa smetnjama u razvoju ocenjuju se u skladu sa posebno prilagođenim kriterijumima.
Predmetna ocena jeste samo to – ocena znanja i zalaganja učenika u oblasti kojom se određeni predmet bavi. Zato je zabranjeno kazniti učenika nižom ocenom ili „vaspitnom“ kecom zbog toga što je zakasnio na čas, potukao se na odmoru ili se glupirao tokom odgovaranja; za sve to postoje posebne disciplinske procedure i mere.

Pismeno ispitivanje

Bilo da je reč o „punokrvnom“ pismenom ili rutinskom kontrolnom zadatku, nastavnik je dužan da ga najavi, kao i da obavesti učenike o oblastima koje treba da pripreme za test. To mora da učini najmanje dva dana unapred.
Učenici ne mogu imati više od jedne pismene provere znanja dnevno, niti više od dve nedeljno.
Ocena se upisuje u dnevnik u roku od osam dana od dana pismenog ispitivanja. Ako više od polovine učenika u odeljenju dobije jedinicu, pismena provera znanja mora biti ponovljena – i to tek nakon ponovnog utvrđivanja gradiva predviđenog za test.
Usmeno ispitivanje
Za razliku od pismenog, nastavnici nisu obavezni da najavljuju usmeno ispitivanje. Ipak, tokom jednog dana učenici mogu biti ispitani iz najviše dva predmeta.
Ocena se saopštava učeniku i upisuje u dnevnik na istom času.

Zaključna ocena

Zaključna ocena donosi se na kraju prvog i drugog polugodišta školske godine, i predstavlja konačnu ocenu rada i zalaganja svakog učenika. Predlaže je predmetni nastavnik, a zaključuje odeljensko veće. Najčešće, zaključna ocena odgovara proseku svih upisanih ocena iz određenog predmeta tokom perioda za koji se ocena zaključuje. Ipak, ona može biti i viša od prosečne – ako se proceni da je „učenik pokazao napredovanje višim stepenom savladanosti propisanih ciljeva i zadataka odgovarajućeg predmeta“.

Prigovori i žalbe na ocene

Ako smo nezadovoljni ocenom koju smo dobili iz nekog predmeta tokom usmenog ili pismenog ispitivanja, možemo da pokušamo da je osporimo podnošenjem prigovora direktoru škole – a to pravo ima i roditelj. Prigovor se podnosi u roku od tri dana od saopštenja ocene; direktor ima tri dana da na prigovor odgovori – nakon konsultacija sa odeljenskim starešinom i pedagoško-psihološkom službom. Ako se proceni da je prigovor osnovan, direktor će poništiti ocenu posebnim rešenjem, a zatim obrazovati komisiju za ponovnu proveru učenikovog znanja. Ako je sporna ocena dobijena nakon usmenog odgovora, komisija će učenika ponovo ispitati, a ako je dobijena nakon pismenog ispitivanja, komisija će ponovo pregledati rad.

Postoji i procedura za pokušaj osporavanja zaključne ocene na kraju drugog polugodišta: rok za podnošenje žalbe je tri dana od dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, a direktor o žalbi odlučuje u roku od 24 sata. Pozitivno rešenje žalbe znači da će direktor poništiti zaključnu ocenu, obrazovati komisiju i poslati učenika da pred njom polaže ispit.
Žalbu možemo podneti i na rezultate ispita, najkasnije 24 sata od trenutka saopštenja ocene, koliki je i rok direktoru da donese odluku o žalbi. Ako se ispostavi da je žalba opravdana, direktor će formirati novu komisiju, pred kojom ćemo ponovo polagati ispit. Odluka ove komisije smatra se konačnom.

U svakom od opisanih slučajeva, komisija se sastoji od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet iz kojeg je dobijena sporna ocena. Ako škola nema dovoljno stručnih lica, dužna je da angažuje nastavnike iz druge škole. Naravno, nastavnik čija ocena je osporena nema pravo da bude član komisije; takođe, u slučaju ponavljanja poništenog ispita, nova komisija ne sme sadržati članove prethodne.

Tekst objavljen na portalu U pravu si – vodič kroz zakon i sve ostalo, pod naslovom: Ispitivanje i ocenjivanje učenika