ŠTA JE TO ICT (IKT) OBRAZOVANjE I ZAŠTO JE ONO VAŽNO?

ŠTA JE TO ICT (IKT) OBRAZOVANjE I ZAŠTO JE ONO VAŽNO?

Obrazovanje iz informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT – Information and Communications Technologies) u osnovi je napor našeg društva da svojim sadašnjim i budućim građanima prenese dragoceno znanje i veštine oko računarskih i komunikacionih uređaja, softvera koji ih upošljava, aplikacija koje rade na njima i sistema koji se od njih grade. Šta su sve te stvari? Kako funkcionišu? Kako da se koriste na produktivan način? Kako se one raspoređuju, sastavljaju, kako se njima upravlja i kako se održavaju da bi se stvorili proizvodni sistemi? Kako se koriste u konkretnim poslovnim i industrijskim okolnostima? Koje su nauke i tehnologije na kojima se zasnivaju i kako se one mogu razviti da bi se unapredila IKT polja? IKT tehnologije su složene i naglo se menjaju, pa mnoge ljude zbunjuju. Toliko su prodrle u savremeni svet da ih svako na izvestan način razume, ali ti načini se često veoma razilaze.

Read more

UČIONICA BUDUĆNOSTI

UČIONICA BUDUĆNOSTI

Fizički prostor

Odbrojani su dani učionica u kojima se nastavnikov sto nalazi u prednjem delu učionice, a stolovi učenika su uredno poređani u redovima. Tehnologije učenja i promena pedagoških metoda ne menjaju samo način na koji predajemo, već i fizička okruženja u kojima predajemo.

Uloga koju fizičko okruženje ima kod našeg učenja tek počinje da se proučava i da se razume.
Akinsanmi (2011) tvrdi da „nema mnogo istraživanja o ulozi koje fizičko okruženje ima u procesu učenja’’, ali sve više i više edukativnih teoretičara i psihologa počinju da nude poglede „iz kojih dizajneri mogu da formiraju koncept stvaranja optimalnog okruženja za učenje’’ (Optimalno učenje). Jedna stvar koja je jasna iz istraživanja fizičkih prostora koji čine okruženja za učenje je da sadašnje učionice retko olakšavaju učenje 21. veka.

Read more

ŠKOLSKI SISTEM U JAPANU

ŠKOLSKI SISTEM U JAPANU

Današnji japanski školski sistem nastao je nakon Drugog svetskog rata (između 1947. i 1950. godine), koristeći model iz SAD kao generalni okvir.

On podrazumeva institucije predškolskog vaspitanja, devet godina obaveznog obrazovanja: šest godina osnovne škole, 3 godine niže srednje škole i opciono 3 godine višeg srednjeg obrazovanja, kao i 4 godine univerzitetskog obrazovanja.

U prvih devet godina školovanja 99.9% japanske dece odgovarajućeg uzrasta pohađa javne ili privatne škole. Čak 94% učenika niže srednje škole upisuje i pohađa višu srednju školu što je impozantan podatak, naročito ako se uzme u obzir činjenica da ova brojka stabilno stoji već više od decenije.

Read more

KANADSKI OBRAZOVNI SISTEM

KANADSKI OBRAZOVNI SISTEM

Zanimljiv članak o kanadskom obrazovnom sistemu, iz pera građanina Kanade.

Roditelje često zanima kakav je obrazovni sistem u drugim zemljama. Nemam nikakvu predstavu o tome šta ste možda do sada možda čuli o kanadskom školskom sistemu, zato vam pišem kao da sada slušate prvi put. Mnogi Kanađani se busaju u grudi da je naš sistem najbolji obrazovni sistem na svetu. Kada sam ja išao u školu, to je bilo vladajuće uverenje mojih nastavnika. Ne znam da li su u pravu, ali je izvesno da Kanada ima više maturanata sa srednjom školom nego u drugim zemljama, više nego u Americi. Zauzimamo prvo mesto na svetskoj rang listi po broju ljudi sa diplomom više škole, a peti smo na svetu po broju univerzitetski obrazovanoh ljudi. Tako da bez bojazni mogu reći da su naši građani, u najmanju ruku, dobro obrazovani. Uprkos tome, mnogo ljudi se žali na kanadski obrazovni sistem. Kažu da učitelji neadekvatno uče decu da čitaju, da su nastavne jedinice preobimne, da su programi preteški za loše nastavnike. Neki čak tvrde da u Kanadi previše mladih ide na univerzitet. Možete li da poverujete? Evo nekoliko činjenica o kanadskim školama koje vam mogu biti zanimljive.

Read more

OBRAZOVANjE U FINSKOJ

OBRAZOVANjE U FINSKOJ

Kako u našoj javnosti u poslednje vreme raste interesovanje za obrazovne inovacije u Finskoj, prenosimo tekst koji se uopšteno bavi vrednovanjem obrazovanja u finskom društvu.

Školovanje je besplatno i obavezno od 7 do 16 godina. U Finskoj više od 99,2 % dece završi obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, gotovo 90 % ih stekne diplomu srednje škole, više od polovine mladih Finaca ima magistraturu, dok većina odraslih učestvuje u nekoj aktivnosti čitavog života. Zaključak: učenje je hobi broj jedan u Finskoj!

Read more

OCENjIVANjE BEZ SUZA

OCENjIVANjE BEZ SUZA

Ocenjivanje i vrednovanje rada učenika se s pravom smatra važnim aspektom nastave. Mađarski psiholog Čiksentmihoji, proučavajući motivaciju učenika za učenje, naglasio je značaj uvida u postignuti rezultat, kao i osećaj kontrole nad rezultatom vlastitog rada. Drugim rečima, ako su pred učenikom izazovi koji su sinhronizovani sa njegovim sposobnostima (nisu preterano visoki ni niski), ako se oni postepeno povećavaju, a o svakom dostignutom nivou učenik odmah dobija povratnu informaciju (ocenu), razviće se visok nivo motivacije za učenje.

Read more

ZA ĐAKE: ŠTA TREBA DA ZNAMO O ISPITIVANjU I OCENjIVANjU U ŠKOLI, O NAŠIM PRAVIMA I OBAVEZAMA

ZA ĐAKE: ŠTA TREBA DA ZNAMO O ISPITIVANjU I OCENjIVANjU U ŠKOLI, O NAŠIM PRAVIMA I OBAVEZAMA

Iako nam ponekad može izgledati kao da ocena postoji samo da bismo je sakrili od roditelja, ona zapravo treba da ispuni nekoliko važnih funkcija:
•    da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja učenika;
•    da podstiče učenika na aktivni odnos prema obrazovnom procesu;
•    da osposobljava učenika za objektivnu procenu sopstvenih postignuća, kao i postignuća drugih učenika;
•    da bude pokazatelj efikasnosti rada nastavnika i škole.
Učenik osnovne škole mora biti ocenjen najmanje četiri puta tokom polugodišta – naravno, iz svakog predmeta ponaosob. Svaka ocena je javna; učenik ima pravo da zna šta je dobio, ali i zašto je dobio baš tu ocenu. Ako nastavnik odbije da obrazloži svoju odluku, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Read more

Pedagoško prostranstvo

PEDAGOŠKO PROSTRANSTVO

1.1  Šarolika slika

Kada se osvrnemo na pedagoške institucije s kojima smo sarađivali, vidimo da pedagoški svet nikako nije jedinstven. Naravno, nacionalne, političke i kulturne osobenosti određivale su okvire, ali razlike unutar jedne zemlje često su bile veće od razlika između različitih zemalja.

Read more